• Ситуација око путничког воза Београд-Косовска Митровица, који је први пут након 18 година могао да отвори „пут живота“ за Србе који живе на КиМ, али који није дошао на одредиште, још једном је показала агресивну природу не само приштинског режима и албанског друштва самопроглашене „републике“, него и озбиљне промјене свјетске политике.

Воз који је требало да саобраћа на линији Београд-Косовска Митровица

У вријеме када читав свијет троши огромна средства за стварање разгранатих комуникација, шири транзитне коридоре, ствара максимално повољну логистику за слободно кретање људи, робе и услуга, косовски Албанци су у возу видјели пријетњу свом „суверенитету“. Таква логика је доказ не само примитивизма, изопачености него и застарјеле свијести савремених Косовара. То подсјећа на владање Е. Хоџе, који је потпуно затворио своју земљу од спољашњег свијета и на деценије зауставио развој Албаније. Као резултат тога Албанија је до сада најзаосталија земља Европе, по тим показатељима само је гора такозвана Република Косово. Е то је као прво.

Као друго, пријетња примјене силе против мирних српских грађана, који желе да посјете своје познанике и родбину у Косовској Митровици, потпуно је у супротности европским вриједностима, о којим тако воле да просуђују косовски властодршци. Толерантност за њих само је неизводивост кажњавања за оне злочине које су починили и свакодневно настављају да чине, уништавајући све српско што је још остало у овој аутономној покрајини. Звјерска мржња према Србима тјера Косоваре на најгнусније поступке.

Као треће, оштра позиција српског руководства по питању заштите Срба у покрајини од насиља – све до слања оружаних снага – показатељ су способности саме српске државе и јединства српског народа.

Као четврто, то је могућност прерастања инцидента са возом у запаљиву фазу, при чему та могућност има дубоке коријене у кризи савремене Европе. Како је писао М. Павић: „Сваког пута када се Европа разбољева она прописује лијек Балкану“. Заоштравање ситуације око воза, у овој или оној мјери, повезано је са ситуацијом неодређености и напетости која се појавила у ЕУ послије побједе Трампа. Његове изјаве су већ лош сигнал за многе европске бирократе и глобалисте, од којих су многи стајали на извору савременог косовског проблема.

У таквој ситуацији, логична и оштра позиција Београда у заштити својих грађана може довести до преиспитивања раније постигнутих договора о Косову. Без сумње још један доказ спремности низа елитних група да се преиспита однос према КиМ јесте хапшење бившег премијера самопроглашеног Косова Р. Харадинаја, кога су француске власти ухапсиле 5. јануара 2017. године. Важно је рећи да је хапшење било изведено на основу потјернице Србије из 2004. године. Руски аналитичари се слажу у оцјени да су оба случаја, воз и хапшење, директно повезани са доласком на власт Д. Трампа у САД и неизбјежан губитак међународних позиција „клана Клинтонових и њихових савезника тзв. банкстера (од ријечи банка и гангстер)“.

Хапшење Харадинаја може се сматрати као сигнал присталицама Трампа да „злочини брачног пара Клинтон и њихових савезника“ не могу остати без одговарајуће истраге и историјске оцјене. Важна је, у вези с тим, и позиција предсједника Србије Т. Николића који је нагласио да руководство ЕУ врши притисак на судске органе Француске у случају Харадинај и упутило је директиве свим својим члановима да судски не гоне Косовара. Овдје треба напоменути да је косовска врхушка предосјећала да ће смјена администрације Бијеле куће имати негативне посљедице по њих, па је отворено подржавала Х. Клинтон. Улог је изгубљен и сад се много, веома много ствари – на Косову и не само на Косову – може промијенити.

Као закључак жељела бих да подвучем да показивање „тврде моћи“ јесте посљедњи аргумент када су сви остали већ искоришћени. За сад, пак, Београд као и Приштина, шаљу своје изјаве – не само својим грађанима него и свијету. Прије свега Бриселу, Вашингтону и Москви. Да ли ће САД и Брисел остати главни адвокати косовских сепаратиста и колико ће се активно показати Москва по питању заштите Срба – ускоро ћемо сазнати. Сада је очигледно једно – косовско питање није ријешено и значи доћи ће вријеме његовог преиспитивања.

АУТОР: Јелена Пономарјева
Са руског посрбила: Милана Бабић
ИЗВОР: Стање ствари