• На празник Светог Спиридона и Материца у парохијском дому цркве Светог Николе у Средњем крају у Барајеву, у организацији удружења „Умеће сећања“ уприличена је изложба „Отргнуто од заборава“.  Фотографије ауторке Марије Иванишевић, уз пратећи текст, који су приредили Драгослав Уча Јовичић и Наташа Делић, представљају својеврсни историјски путоказ овога краја.

Свештеник Владимир Димић, Марија Иванишевић, Наташа делић и Драгослав Уча Јовичић

Изложбу је у својству домаћина отворио свештеник Владимир Димић који је изразио захвалност ауторима што су кроз фотографије и текстове указали на вековне старине и лепоте Барајева.

ЖИВИМО У ВРЕМЕНУ ЗАБОРАВА

Председник црквене општине Барајево Драгиша Дамњановић је поздравио ауторе и окупљене госте напомињући да живимо у времену у коме људи много лакше заборављају, него што памте, па је изложба прилика да се подсетимо културног наслеђа општине Барајево.

СВАКО МЕСТО ТРЕБА ЈЕДНОГ УЧУ

Председница удружења „Умеће сећања“ Наташа Делић је истакла да ова организација има идеју да истражује, записује и дели оно што представља културне вредности овога краја. Како је објаснила, ово је прва изложба, а план је да се прошири садржајем и по другим местима.

– Главна радилица овог истраживања је Драгослав Јовичић Уча. Он је огњиште многих знања – рекла је Делићева.

Према њеним речима, првобитна идеја је била да се направи документарни филм, али лепота случајности је у удружење довела фотографа Марију Иванишевић и тако је изложба реализована.

– Култура сећања нас у доброј мери обликује – поручила је Наташа Делић која своју мисију преноси и на своје ученике.

ШТА СВЕ (НЕ) ЗНАМО О ТРОЈАН ЧЕСМИ, ДРВУ ЖИВОТА, СТРАДАЊУ ОЦА ИЛИЈЕ ГАРАШАНИНА….

Драгослав Уча Јовичић, неуморни прегалац, публициста и хроничар завичаја, је истакао да ову изложбу доживљава као својеврсну историјску читанку и да је пуно симболике у чињеници да свој живот почиње из некада административног и духовног центра Барајева.

– Дугујемо велику и искрену захвалност Драгану Костићу који је уступио неке старе фотографије и поделио своја сазнања која су обогатила изложбу – рекао је Јовичић.

Представљање радова је започео причом о Дрву живота које је постављено у Липовици.

– Дрво је постављено осамдесетих и урадио га је чувени ликовни наивац Богосав Живковић. По мом мишљењу, дрво представља уметнички раритет које би у некој светској аукцији имао већу цену од хотела у Липовици – рекао је Јовичић.

Он је пажњу скренуо и на текст из 1939. године у часопису „Зора“ који говори о важности школског образовања, а који је записао страдалник са Сремског фронта Миодраг Вуковић.

Уча је представио и остале фотографије, међу којима су и оне посвећене каснонеолитском насељу на Кременитим њивама, Тројан чесми и старој друмској барајевској механи коју је радио Радивоје Петровић.

Стара механа у Барајеву представља заметак барајевске чаршије Багрдан, нуклеус око кога се током XIX века формира значајан трговачко-пословни центар села Барајева. Багрдан је био, и данас је, трговачко, административно и пословно средиште Барајева, и то не само за његове засеоке, него и за сва околна села која гравитирају Барајеву као обласном центру.

– Ту се налазила кафана у којој је долазећи у лов у Липовицу боравио кнез Милан Обреновић. Управо је он дозволио Радивоју Петровићу да направи чесму која се и сада налази на улазу код моста. Ми је не примећујемо, по њој шврљају деца, иако представља важан раритет – рекао је Јовичић и додао да је Чедомир Арсић направио малу плочу кoја представља личну карту барајевског моста.

Јовичић је истакао да је за изучавање историје веома значајно старо гробље, па се тако спомен обележје Марку Пенчину из 1759. године данас налази у Етнографском музеју и сведочи о животу људи из тог времена

– Наравно, нисмо заборавили Средњи крај. Значајан је летопис који се води у овој цркви од 1903 године и мало људи зна да је после Октобарске револуције у цркви Светог Николаја боравио свештеник Руске православне цркве који је оставио вредну икону – рекао је Јовичић. Он се на крају осврнуо на личности које су учествовале у стварању модерне Србије.

– На Глумчевом брду је живео Драгић Горуновић, истакнути саборац кнеза Симе Марковића и Карађорђа. Подижући буну у лесковачкој цркви Милошеви људи су га посекли. У Барајеву је касније страдао и отац Илије Гарашанина, Милутин Савић Гарашанин, који се придружио побуни против Кнеза Михаила – рекао је Јовичић.

Он је изразио наду да ће се наћи још прегалаца који би могли да дају допринос да се изложба обогати и настави свој живот.

Изложба „Отргнуто од заборава“ реализована је уз подршку ГО Барајево и биће отворена до Савиндана.

Текст: Трифко Ћоровић
Фото и видео: Марија Иванишевић