• Савез гуслара Србије традиционално је прославио крсну славу Светог Василија Тврдошког и Острошког у ресторану београдског хотела “Орашац”

Након сечења славског колача са домаћином славе Радишом Томашевићем и председником Савеза гуслара Србије Слободаном Драшковићем, Миодраг Топаловић свештеник из цркве Светог Луке у Кошутњаку одржао је веома надахнуту бесједу.
У свом говору отац Миодраг је присутне подсјетио на живот српског светитеља.

– Млади Стојан са 12 година одлази у манастир Завалу да би био сачуван од непријатељске руке и да би као мушко дете остао доследан православљу, хришћанству и крсном имену. Ту изучава монашке шпколе да би, враћајући се из Русије, постао свештеник поповопољски, касније и епископ херцеговачки, па скендеријски. Својим примером утврђује веру православља, док ви данас утврђујете веру својим инструментом, а то су гусле. Рекоше давно, српски манастири и криво гудало, то је српство и православље очувало.

Протојереј Топаловић пожелео је Савезу гуслара Србије да чува крсну славу, а гусларима поручуио да својим певањем чувају вјеру православну да наши потомци уз древни инструмент “никад не забораве ко смо шта смо, одакле смо и где треба да идемо”.

Он је подсетио је и на порекло Светог Василија Тврдошког и Острошког из земље Херцеговине “која је изворно племе српства, речи и ћирилице”.

Отац Миодраг је констатовао да је Свети Василије овоземаљски живео 61 годину “ што је по нечијим мерилима, кратак живот, а истовремено смо сведоци његове вечности”.
– Зато и ви данас морате да знате да сте пролазници овога света и да ће дела ваша остати иза вас. Не само вашој породици него свима који слушају речи ваше из гусала.

Након тога госте је поздравио домаћин славе Радиша Томашевић.
– Не морамо баш да славимо по 2-3 дана као што су славили наши стари, али не журите никуда него останите да прозборимо и прославимо славу и велики српски празник.

Потом се обратио председник Савеза гуслара Србије Слободан Бобан Драшковић.
– Ово је највећи и најсветији дан у нашем Савезу. Мени је велико задовољство што сте дошли, јер се састала пробрана дружина која је осетила величину и значај овог великог дана.

Драшковић се посебно захвалио оним гостима који су потегли пут из Чачка, Краљева, Крагујевца, као и присутним претходним председницима Савеза гуслара Србије Мишку Пантовићу, Радовану Пековићу, Драшку Малиџану.

– Желим да поменем и оне који нису дошли: Милош Продановић, Илија Чабаркапа, Миломир Миљанић.Свако од њих је на свој начин дао допринос развоју и опстанку нашег инструмента и Савеза гуслара Србије. Ред је и да данас споменем оне који, на жалост, нису са нама, а заслужили су место у рајском насељу. То су први председник Савеза епски песник Љубиша Јакшић и легенда Саво Контић. Човек снује, а бог одлучује. Наши снови су снови наших предака који су нам утабали пут којим морамо ићи, то је пут светородне династије Немањића, Светога Саве, цара Лазара, косовских мученика и јунака, данашње Светога Василија. Није тешко следити те стазе, јер су то наши путеви од искона.

Драшковић се посебно захвалио домаћину славе Радиши Томашевићу који је “задужио не само Савез и гусларе, него и свеколико српство”
– Ако Бог да да се идуће године окупимо у оволиком или још већем броју у царском Призрену – рекао је на крају свога говора Слободан Драшковић.

У добром расположењу ређало се казивање стихова уз мајсторе струна Драшка Малиџана, Славка Алексића и Петра Шишовића.

Овом приликом мајстор израде гусала Драгић Бугарин уручио је икону Светог Василија председнику СГС Слободану Драшковићу.

На овом славском гусларском окупљању још су били: председник Скупштине СГС Жељко Чуровић, чланови ИО Радован Пековић, Драшко Магделинић, Мијат Куч, Батрић Јокановић, Радиша Томашевић, домаћин фестивала Мишо Албијанић, секретар Раде Црногорац, као и Андрија Миликић из Чачка, Божидар М. Глоговац, Саво Пушица, Вукојица Сандић, Владо Руњо, Стеван Крковић…

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина уз обавезно навођење извора и линк, могу пореузимати само они сајтови који користе српско писмо