Процес века у коме су прогнани Срби тужили америчку фирму тражећи рекордних 10,5 милијарди долара, октобра прошле године, завршен је нагодбом за далеко мању суму. Међутим, и даље је непознаница да ли је тај новац исплаћен, иако је прошло тачно годину дана како је пред Федералним судом у Чикагу постигнута нагодба вредна 1,4 милиона долара између групе Крајишника прогнаних у „Олуји“ и правног наследника компаније МПРИ, америчке консултанске куће Л-3 Сервисиз.
Директор Веритаса Саво Штрбац каже да су га до сада контактирали многи људи заинтересовани да аплицирају за део тог новца, али да нема ниједне информације о томе да ли су паре добијене и да ли су распоређене по договору који је раније детаљно прецизиран.
Да подсетимо, група адвоката тужила је 2010. године Федералном суду у Чикагу наследницу америчке провладине фирме МПРИ у име неколицине Крајишника, а због помоћи коју је ова компанија пружила у припреми и организовању војно-полицијске операције „Олуја“ када је у само неколико дана из својих домова протерано више од 200.000 Срба.
Тужбени захтев је теретио МПРИ да је саветовала и обучавала и кршећи ембарго опремала хрватску војску за операцију „Олуја“, а као доказ суду су достављени и уговори између америчке компаније и Хрватске.
Парнични поступак ушао је у процес медијације у децембру 2014. Саво Штрбац истиче да је до тога дошло након две судске пресуде које нису биле у директној вези са овом парницом, али су ипак штетно утицале на тужбу Крајишника.
Због та два правна догађаја, закључује Штрбац, пуномоћници оштећених проценили су да би наставак суђења био ненормално скуп и тешко или скоро немогуће да се успешно оконча због чега су, у интересу својих клијената, одлучили да прихвате понуду тужене стране
Кајмак адвокатима
– Тај новац је требало да буде уплаћен на рачун фондације која је због тога и основана. Али заиста немам повратних информација да ли је до тога дошло и ако није, због чега. Како ме је доста људи звало са жељом да аплицирају за нека средства, летос сам разговарао са Обрадом Кесићем, шефом представништва Републике Српске у Чикагу, који је био у сталном контакту с америчким адвокатима. Међутим, ни он није имао одговор шта је посреди и због чега још није заживела фондација која је требало да управља тим новцем. Претпостављам да су у питању искључиво административни проблеми јер је јасно прецизирано где ће и колико новца бити потрошено – каже Штрбац.
Према његовим речима, нагодбом две стране јасно је прецизирано како ће добијени новац бити распоређен. Од укупне суме, 400.000 долара је отишло на трошкове адвоката, а 150.000 за судске трошкове и накнаду петорици директних тужитеља.
Срамни договор
– Остатком суме, а то је 850.000 долара, управљало би се преко фондације која је регистрована у Аризони, а њом би руководио Управни одбор. Предвиђено је да се новац троши наредних 10 година и то за три сврхе. Прва је стипендирање студената, друга правна заштита Крајишника, а трећа за обележавање њихове трагедије – истиче Штрбац.
Председник Савеза Срба у региону и заменик председника Одбора за дијаспору Скупштине Србије Миодраг Линта и раније је био најоштрији критичар ове нагодбе, па сада поставља питање: „Где су паре?“
Ко је директор фондације?
Линта додаје да је крајње сумњиво што нико не зна ни како се зове фондација којој је требало да се уплате паре, у ком граду је седиште те организације, ко чини Управни одбор, ко је директор и да ли су уопште било кога упознали како ће располагати тим средствима.
– Да ли ће се средства за пружање правне помоћи или обележавање годишњица обезбеђивати преко конкурса или на други начин. Друго, веома је битно да се зна и на који начин би млади могли да конкуришу за стипендије и да ли ће то бити омогућено само онима у дијаспори или и деци у Србији – пита Линта који тражи одговор и на питање колико је од 850.000 долара намењено за стипендирање студената, а колико за остале намене.
– Ево, постављам отворено питање америчким адвокатима и Сави Штрпцу код кога су они долазили: где је новац од нагодбе који је 7.500 пута мањи од оног из тужбе. И даље тврдим да су ти адвокати склопили срамну нагодбу и да су они преварили Крајишнике. Уосталом, нека ми неко одговори где је 850.000 долара – категоричан је Линта.
Он пита и ко је, по чијем налогу и под којим именом регистровао фондацију у Аризони. Такође, и ко је донео одлуку да се оснује фондација, али и на основу којих критеријума су бирани чланови управног одбора.
„Бљесак“ ад акта
Миодраг Линта каже да већ годину дана чека да му амерички адвокати и Саво Штрбац одговоре на јавно постављена питања у вези с нагодбом Крајишника и МПРИ.
– Ево, и даље чекам да ми неко од њих каже кога су то питали и у име кога одлучили да одустану од тужбе. Затим, зашто у тужби нису поменути и они прогнаници из Хрватске који су такође страдали у хрватским злочиначким акцијама попут „Откоса“, „Оркана“, „Миљевачког платоа“, „Масленице“, „Медачког џепа“, „Бљеска“…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
