• Чикашки процес у коме су прогнани Срби тужили америчку фирму тражећи 10,5 милијарди долара, октобра прошле године, завршен је нагодбом за свега 1,4 милиона долара.

Међутим, и даље је непознаница да ли је тај новац исплаћен, иако је прошло тачно годину дана како је пред Федералним судом у Чикагу постигнута нагодба вриједна 1,4 милиона долара између групе Крајишника прогнаних у Олуји и правног насљедника компаније МПРИ, америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз.

Директор Веритаса је од почетка процеса 2010. године по београдским медијима био представљен као сарадник крајишких Срба из Америке, па није чудо што управо њега Крајишници сада позивају и питају: „Ђе су долари?”

У изјави за франкфуртске Вести (4.10.2017.) директор Веритаса Саво Штрбац је потврдио да су га до сада контактирали многи људи заинтересовани да аплицирају за дио тог новца, али да нема ниједне информације о томе да ли су паре добијене и да ли су распоређене по договору који је раније детаљно прецизиран.

Тај одговор звучи неубједљиво, јер је управо Саво Штрбац прије годину дана прецизно дефинисао да ће 850.000 долара бити подијељено за стипендије крајишких студената, за правну заштиту Крајишника и за обиљежавање њихове трагедије, док је 150.000 долара предвиђено за судске трошкове. Остатак од 400.000 долара намијењен је америчким адвокатима тужбе који су према Штрпчевим ријечима „радили без надокнаде”.

Да је Штрбац до танчина упознат са свим детаљима свједочи и његова изјава у којој је навео да ће се новац пребацити на рачун фондације регистроване у америчкој држави Аризонa. Како је том приликом рекао, при тој неименованој фондацији требало би да буде основана задужбина која ће управљати донацијом, која мора трајати најмање десет година. Штрбац је тада најавио конституисање управног одбора који ће на основу конкурса расподијелити новац уз могућност прикупљања донација од других донатора.

Неименована фондација, са непознатим члановима управног одбора, од самог старта будила је неповјерење којe је додатно појачала Штрпчева тврдња да би наставак суђења био прескуп (7–10 милиона долара). Испоставило се да је то само лош покушај оправдања, јер је и у Влади и Скупштини Србије потврђено да се нико никад није обратио за финансијску помоћ државе у тзв. Чикашком процесу.

Штрбац, који је често представљен и као правни стручњак, недавно се „прославио” са изјавом да ће „Капетан Драган бити ослобођен оптужби, ако суд у Хрватској није политички”.
Да ли је онда чудо што протјерани Крајишки Срби, који су се у вишедеценијском избјегличком животу нагледали и наслушали свега, данас кажу: „Не дај Боже да те Црвени крст храни, а Саво Штрбац брани!”

Т. Ћоровић / СРПСКО КОЛО