Др Арчибалд Рајс и соколски покрет на Чукарици – изложба уз XX Соколску ревију

  • XX Соколска ревија плеса и акробатике одржана је у недељу, 7. децембра 2025, у Културном центру Чукарица на Бановом брду (Тургењева 5), од 11 до 14 часова. Ревију су, у сарадњи са Соколским савезом Београда и уз подршку општине Чукарица, организовали Плесна школа Соколског друштва Београд Матица, Соколски центар и Александар – Аца Аничић.

Наступило је око двадесет соколских друштава из Београда, као и више плесних, гимнастичких и балетских клубова и спортиста различитих узраста. Програм је одржан у великој сали „Театар на Брду”.

Ревију је свечано отворила Лидија Јовановић, председница Скупштине ГО Чукарица, док су своје честитке телефонски упутили секретарка општине Љубина Мијајловић и члан Општинског већа Никола Ђукановић.

У холу Културног центра, паралелно са програмом, била је постављена изложба „Др Арчибалд Рајс и соколи Чукарице”, коју су приредили Бојан Јанежић и Милица Јовановић. Удружење староседелаца Чукарице „30. децембар”, заједно са Милицом Јовановић, учествовало је у представљању изложбеног материјала.

Међу представљеним радовима нашла се и породична фотографија Циглерових, који су из Брна у Београд дошли шездесетих година 19. века; породични патријарх запослио се као вртлар у Ботаничкој башти Јевремовац. Кнез Михајло је током своје друге владавине активно позивао стручњаке из Аустрије да се населе у Србији и учествују у њеном развоју, а ту праксу наставили су и краљ Милан и краљ Александар.

Публика је имала прилику да види и фотографију соколске параде кроз Трговачку улицу (данашња Радничка улица). Соколи са Чукарице, заједно са београдским соколским друштвима, учествовали су на сахрани др Арчибалда Рајса, а потом су сваке године обележавали помен на његовом гробу, што је редовно бележила соколска штампа.

У „Оку соколовом”, гласнику жупе Београд од 6. септембра 1940, у броју 7, на страни 117, забележено је да је Соколско друштво Београд IV 6. августа 1940. приредило помен др Рајсу, коме је присуствовало целокупно чланство. О његовом доприносу говорио је старешина друштва др Миодраг Стевановић.

У „Соколском гласнику” Савеза сокола од 9. августа 1940, у броју 32, наведено је да су помену присуствовали и представници градске општине Београда на челу са председником Ј. Томићем и замеником старешине Савеза сокола, инжењером М. Смиљанићем. О Рајсовим заслугама за српски народ поново је говорио др Миодраг Стевановић, након чега се присутнима обратио и Рудолф Фавр. Говорио је и председник Управе Удружења резервних официра Т. Богдановић.

Председник општине симболично је украсио Рајсов гроб црвеним каранфилима, након чега су се соколи упутили у Топчидерски парк. Тамо је, пред Рајсовим спомеником, у име сокола говорио инжењер Смиљанић, подсећајући на Рајсову жељу да му срце буде сахрањено на Кајмакчалану, уз српске борце са којима је проводио године у ратним рововима. Фавр је потом позвао соколе у кућу у којој је Рајс живео, где им је показао предмете повезане са његовим радом.

Изложбу и ревију посетио је и старешина Савеза српских сокола, брат Јевђа Јевђевић. Милица Јовановић представила му је изложене фотографије и допунила њихова тумачења, истичући да материјал није могао бити у целини изложен те да се представља у сегментима. Том приликом најавила је да ће у наредном броју „Ока соколовог” бити објављени резултати истраживања о послератној репресији над соколима.

Програм ревије започео је наступом класичног балета Културног центра „Чукарица”. Потом су се представили Олимп спорт клуб – секција џез балета и ритмике, и плесна група Бидадари, која је извела традиционални плес са Балија, у кореографији Иване Ашковић.

Као 12. тачку Соколско друштво Београд Матица извело је гимнастички приказ. У 18. тачки, Соколски центар, под кореографијом Светлане Шапић и Александра Аничића, извео је ча-ча-ча и румбу.

Плесни студио „Плес са Виолетом”, који негује средњовековни плес и савремене сценске форме, у 20. тачки представио је кореографију „Ренесансни улазак”.

Удружење ДАХ – Ансамбл Староградска Србија извело је „Бојерка коло” (тачка 25), затим „Краљево коло” (тачка 29) и „Коло кнеза Михаила”.

Соколски центар – секција Београд I Бајина Башта у тачки 26 представио је фокстрот, док је у последњој, 31. тачки, извео салсу.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Salomon road running shoes Reply

    Absolutely loved reading this!

  2. Salomon road running shoes Reply

    You made it so easy to understand.

Оставите одговор на Salomon road running shoes Одустани од одговора