• XX Соколска ревија плеса и акробатике одржана је у недељу, 7. децембра 2025, у Културном центру Чукарица на Бановом брду (Тургењева 5), од 11 до 14 часова. Ревију су, у сарадњи са Соколским савезом Београда и уз подршку општине Чукарица, организовали Плесна школа Соколског друштва Београд Матица, Соколски центар и Александар – Аца Аничић.

  

Наступило је око двадесет соколских друштава из Београда, као и више плесних, гимнастичких и балетских клубова и спортиста различитих узраста. Програм је одржан у великој сали „Театар на Брду”.

Ревију је свечано отворила Лидија Јовановић, председница Скупштине ГО Чукарица, док су своје честитке телефонски упутили секретарка општине Љубина Мијајловић и члан Општинског већа Никола Ђукановић.

У холу Културног центра, паралелно са програмом, била је постављена изложба „Др Арчибалд Рајс и соколи Чукарице”, коју су приредили Бојан Јанежић и Милица Јовановић. Удружење староседелаца Чукарице „30. децембар”, заједно са Милицом Јовановић, учествовало је у представљању изложбеног материјала.

Међу представљеним радовима нашла се и породична фотографија Циглерових, који су из Брна у Београд дошли шездесетих година 19. века; породични патријарх запослио се као вртлар у Ботаничкој башти Јевремовац. Кнез Михајло је током своје друге владавине активно позивао стручњаке из Аустрије да се населе у Србији и учествују у њеном развоју, а ту праксу наставили су и краљ Милан и краљ Александар.

Публика је имала прилику да види и фотографију соколске параде кроз Трговачку улицу (данашња Радничка улица). Соколи са Чукарице, заједно са београдским соколским друштвима, учествовали су на сахрани др Арчибалда Рајса, а потом су сваке године обележавали помен на његовом гробу, што је редовно бележила соколска штампа.

У „Оку соколовом”, гласнику жупе Београд од 6. септембра 1940, у броју 7, на страни 117, забележено је да је Соколско друштво Београд IV 6. августа 1940. приредило помен др Рајсу, коме је присуствовало целокупно чланство. О његовом доприносу говорио је старешина друштва др Миодраг Стевановић.

У „Соколском гласнику” Савеза сокола од 9. августа 1940, у броју 32, наведено је да су помену присуствовали и представници градске општине Београда на челу са председником Ј. Томићем и замеником старешине Савеза сокола, инжењером М. Смиљанићем. О Рајсовим заслугама за српски народ поново је говорио др Миодраг Стевановић, након чега се присутнима обратио и Рудолф Фавр. Говорио је и председник Управе Удружења резервних официра Т. Богдановић.

Председник општине симболично је украсио Рајсов гроб црвеним каранфилима, након чега су се соколи упутили у Топчидерски парк. Тамо је, пред Рајсовим спомеником, у име сокола говорио инжењер Смиљанић, подсећајући на Рајсову жељу да му срце буде сахрањено на Кајмакчалану, уз српске борце са којима је проводио године у ратним рововима. Фавр је потом позвао соколе у кућу у којој је Рајс живео, где им је показао предмете повезане са његовим радом.

Изложбу и ревију посетио је и старешина Савеза српских сокола, брат Јевђа Јевђевић. Милица Јовановић представила му је изложене фотографије и допунила њихова тумачења, истичући да материјал није могао бити у целини изложен те да се представља у сегментима. Том приликом најавила је да ће у наредном броју „Ока соколовог” бити објављени резултати истраживања о послератној репресији над соколима.

Програм ревије започео је наступом класичног балета Културног центра „Чукарица”. Потом су се представили Олимп спорт клуб – секција џез балета и ритмике, и плесна група Бидадари, која је извела традиционални плес са Балија, у кореографији Иване Ашковић.

Као 12. тачку Соколско друштво Београд Матица извело је гимнастички приказ. У 18. тачки, Соколски центар, под кореографијом Светлане Шапић и Александра Аничића, извео је ча-ча-ча и румбу.

Плесни студио „Плес са Виолетом”, који негује средњовековни плес и савремене сценске форме, у 20. тачки представио је кореографију „Ренесансни улазак”.

Удружење ДАХ – Ансамбл Староградска Србија извело је „Бојерка коло” (тачка 25), затим „Краљево коло” (тачка 29) и „Коло кнеза Михаила”.

Соколски центар – секција Београд I Бајина Башта у тачки 26 представио је фокстрот, док је у последњој, 31. тачки, извео салсу.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије