• У години када молитвено помињемо и историјски разјашњавамо два велика јубилеја – 100 година од пробоја Солунског фронта и 100 година од пострадања руске Царске породице – заиста је тешко не осјетити сву тежину и страхоту протеклог вијека, препуног библијских искушење и страдања, како за руски и српски народ тако и за све народе словенског рода и језика. Српски народ је дужан као први у тој жртви, сагледати поуке, сопствене грешке, заблуде и цијену прошлога вијека.

Природна и племенита жеља Срба да свој род обједине и јединственим државним покровом закрију своје историјске покрајине, довешће до драме Првог свјетског рата, а ни послије стотину година од великог лома не опрашта им се тај „гријех љубави“. Без заклона и бриге руског цара Николаја Другог Романова, „просвјећена Европа“ би без побуне савјести озаконила германски геноцид, избрисавши српски народ са њених историјских страна. Управо је одазив Србима у помоћ био један од „тешких гријехова“ руског цара, кажњен ритуалним смакнућем Царске породице.

Заиста, да није било великог руског народа и његове свесловенске пожртвованости, српски народ би био затрвен, у најблажем случају ненадокнадиво биолошки осакаћен. Солунски српски ослободилац, вођен духом руског братољубља и ненаплативог дара слободе, ујединиће Јужне Словене и дати им достојантво слободних народа. Краљевина Србија биће друга домовина хиљадама војника руске Царске армије, њиховим породицама, монаштву и свештенству Руске православне цркве у страшним данима Октобарске окупације.

Памтећи те велике и свете дане наше братске испомоћи и словенске јединородности, у Београду је установљен Свесрпски словенски покрет,  обједињење српских словенофила, здружених идејом свесловенске узајамности, православне духовности, културне и језичке привржености и слободарског историјског памћења. Свесрпски словенски покрет већ својим именом казује да поштује само свеопшту српску вољу, ослобођену наметнутих граница и неприродне политичке парцелације српске земље. Обједињује све Србе, одане идеји Свесловенства, са завјетом српске недјељивости.

У уторак, 13. марта 2018. године, на славу Преподобног Василија Исповједника, великог православног мученика за истину вјере, у Београду je одржана изборна сједница Предсједништва Свесрпског словенског покрета, на којој је повјерење једногласно уступљено  предсједнику проф.др Зорану Милошевићу, потпредсједницима проф.др Радмилу Маројевићу, г. Владимиру Кршљанину, пароху барском оцу Јовану Пламенцу, г-ђи Драгани Трифковић и г. Војину Гушићу, те генералном секретару Покрета г. Ранку Гојковићу.

Отац Јован Пламенац, потомак сердара Илије Пламенца, учесника првог Свесловенског сабора у Петрограду и Москви 1867. године, а и сам учесник Јубиларног свесловенског сабора у Москви и Петрограду 2017. године,  изабран је за представника Покрета у Црној Гори.

Г. Војин Гушић, српски ратник из Херцеговине, у рату 1992-1995, који је као студент стао у одбрану православне Херцеговине, за стварање Републике Српске жртвујући тијело и младост, изабран је за представника Покрета у Републици Српској.

Свесрпски словенски покрет је равноправни члан Међународног свесловенског обједињења, а његово установљење поздравио је академик проф.др Олег Платонов, предсједник „Свесловенског савеза“, упутивши званичну честитку и подршку даљем раду.

Ове године се одржава Свесловенски сабор у Прагу на коме ће и Свесрпски словенски покрет узети учешће.

Испод иконе Светог кнеза Лазара Косовског, који у руци држи своју земну главу страдања, а круну побједе на небеском лику славе,
Свесрпски словенски покрет је установљен са чврстом намјером да снажи и храни наше свесловенско истородно стабло, а труди се и ради на корист нашег српског и руског истовјерног, истокрвног и истојезичног народа, њихових идеала и крстоносних мисија.

Словенство нам род,
Православље вјера,
Српство вјечна жудња,
Русија матера!

Горан Лучић