• Кад је 1895. године у Београду основано Друштво за подизање храма Светог  Саве на Врачару, на месту где је Коџа Синан паша 1594. године спалио његове мошти, кренуло се са прикупљањем добровољних прилога за изградњу храма.

ФОТО. СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Конкурс за израду идејног пројекта покренут је 1905. године, али без успеха. Бурна времена, балкански ратови и Први светски рат нису дозволили да се конкурс понови и радови отпочну. Па је тек 1926. године, по успелом конкурсу, изабран идејни пројекат.

Коначно, 15. септембра 1935. године, уз освећење темеља храма, патријарх Варнава означио је почетак радова.

Но, за све време, од формирања Друштва за подизање храма па до дан-данас православни верници давали су и дају прилоге за његову изградњу.

Жеља и нада су тињале у грудима добрих људи да ће се једног дана храм изградити.

Један од многих донатора-приложника, док је био на служби у Атини као отправник послова нашег посланства, био је дипломата и песник Јован Дучић.

За своје дело, Главни одбор за подизање храма и патријарх Димитрије доделили су му 17. јуна 1923. године Захвалницу.

У Захвалници поред осталог пише  „… да је побожни син свете цркве и отаџбине господин Јован Дучић даровао свој угледни прилог за подизање храма Светог Саве на Врачару у Београду, те му се ова Захвалница даје као видан знак признања за добро и примерено дело.“

Овим чином, и сумом која сигурно није била мала, на основу које му је и припала Захвалница, Јован Дучић је по ко зна који пут показао своју првженост и оданост Српској православној цркви, својој отаџбини и свом српском роду.

Захвалница има заводни број 261 и чува се у Архиву САНУ у Београду.

Припремио:  Миливоје Мишо Рупић