Кршевито подручје земље Херцегове у памћење путника намјерника уреже се као ријетко виђени пејзажи ишарани каменим мозаицима. Ко није ходио и по Сунцу и по Мјесецу љутим каменом, преко кога се преплићу хајдучка трава и остало љековито биље, својствено само југу РС, никада није чуо ехо дисања тог камена.А ехо, вјерујте најбоље одјекује на планинским љепотицама. Тако је и на обронцима Баба планине, која са својим врхом под називом Дјед, представља највећу планину општине Билећа.
Некада, деценијама прије, на овој исконској љепотици могла се чути граја дјеце, одјек лупања чактара, пјесма косаца, и лавеж читавих скупина паса који јуре за стадом…Ех…некада…
Данас ово подручје упркос више него богатим и неоспорним хидро потенцијалима, који се манифестују кроз бројне изворе питке воде и прелијепим пејзажима, није у јеку туристичке посјећености.
ИЗВОР ЖИВОТА
За времена која памте наши дједови и прадједови, живот на овом подручју је био поприлично пасиван, живјело се и преживљавало на рачун пољопривреде и сточарства, од тога су се прехрањивале многобројне породице.Са ширег гледишта, упркос Билећком језеру, које представља највећу вјештачку акумулацију на Балкану, Билећа са својим селима , је безводно подручје, а кроз прошлост народ је опстајао на својим катунима, којих је некада било педесетак, захваљујући дару од Бога, изворима питке воде-извору живота.
Савремено доба, коме тежимо, а које покушава да испуни еколошку норму, нажалост остаје само на покушајима, јер још нисмо развили свијест о очувању и искориштавању природног богатства. Извори као ови, сигурно би негдје у земљама Западне Европе били максимално искориштени, а ови богати пејзажи би били веома посјећено туристичко мјесто.
На овој планини постоји 11 извора питке воде. Велики и Мали Коритник, Велики и Мали Јаворак , и Баница су извори који се налазе на локалитету општине Билећа.
Извори се настављају и у Гатачкој општини, од којих су најпознатији Јелица и Смрдељ, са још десетак мањих потока и извора.
Посебну пажњу привлачи Коритник, који је према ријечима мјештана оближњих села, саграђен 1956. године, на иницијативу сељана који су изгонили стоку на испашу, а помогла им је и тадашња задруга, која је материјал догонила на коњима из невесињског села Лукавац. Некада се дакле са много мање механизације и финансијских средстава успјевало да живот на ово планини опстане.Задњих година могли сте срести само понеког мјештана како гони стоку на испашу, и како пије воду из својих руку на неком од извора.
У задње вријеме на иницијативу мјештана и планинарског друштва „Коритник“ постављен је крст „на Дједу“, и у плану је изградња љетњиковца. Иначе, задњих година овдје се прву недељу после Илиндана окупљају планинари и мјештани, и заједничким дружењем враћају живот овом подручју.
Наравно ово све се одвија уз помоћ Хидроелектрана на Требишњици, Термоелектране Гацко и Општине Билећа.
(СХ на Баби планини)
Поред наведених извора питке воде на овој планини се могу наћи и богата флора и фауна.Бјелогорична и црногорична шума могу се видјети , док се шета овим подручјем, а ипак највећа заступљност је букве са око 95%.У једном дијелу Дједа заступљена су смрча и јела. Случајно или не, дјеловима већ богатог пејзажа, провуче се и тиса, свето дрво, која даје посебну симболику.
Било како било, човјек се увијек враћа мајци природи, а Херцеговци су рођењем везани за свој крш.Некако ниједан други ваздух му није као онај планински.Ако постоје овакве природне љепоте, које нам се пружају као на длану зашто их не искористити…Мјештани се надају, да ће ова планина поново имати препород, и да ће бар као привремене туристе окупљати омладину на својим обронцима.
Ко зна уз мало воље и труда, можда се опет зачује дјечија граја на пространим пашњацима, а на одмору од игре дјеца пију питку воду са планинског извора. Можда ће неко будуће вријеме учинити да Баба планина, успавана љепотица, опет заживи.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
