ЖИВОТНА ПРИЧА ДР НЕСТОРОВИЋА: Моја баба дошла је из Лике са завежљајем и направила империју!

  • Пре него што је постао члан Кризног штаба, испричао је своју животну исповест, са осмехом и речима које поручују – ко зна зашто је то добро, све у животу је важна лекција…

Недуго пре него што ће чувени дечји пулмолог др Бранимир Несторовић постати део Кризног штаба за борбу против корона вируса, отворио је душу у једној емисији.

Причао је о тешком детињству, смрти оца, мајке, о томе како је радио на грађевини у тешким временима и како је бирао пријатеље…

По многима он је један од најцењенијих и највољенијих педијатара у Србији, по неким другима, све то је пало у воду због “опуштених” изјава у јавности. На чијој год сте страни, прочитајте исповест овог доктора…

Мајка је имала урођену срчану ману, од тога је умрла

– Моја мајка је имала урођену срчану ману, од које је касније и умрла… Када је родила мог старијег брата, следећи пут су јој рекли да не може у Обреновцу да се породи… И онда сам се ја родио у Београду у Вишеградској.

Моја баба која је била спиритус мовенс наше породице. Она је дошла из Лике са завежљајем на леђима. И пошто је била веома способна успела је да за 30 година направи империју.

И данас се у Обреновцу то зове Лекино сокаче. Ту су моји имали вуновлачару, кројачку радионицу, продавницу, 40 шегрта, куће. Били су јако богата породица. Моја баба је живела скромно до краја живота иако су имали паре. Онда је дошао Други светски рат после кога им је све одузето.

Моја породица је била на озбиљном нишану за истребљење. Мој ујак покојни је био већ виђен за Сремски фронт. Е моја баба је наместила да моја мајка упозна мог оца. Мој отац је био шеф Савеза комуниста за ваљевски срез. У то време је Обреновац припадао Ваљеву. Он је био велики партијац.

Када је он упознао моју мајку и када се заљубио у њу отклоњена је била опасност за екстерминацију. Годину дана је партијски актив одлучивао да ли он може да се ожени са њом или не. И кад се оженио са њом морао је да абдицира са места фунцкионера. Али баба је спасла породицу.

После рата смо постали сиромашни

Породица је после рата постала сиромашна. Било је да се једе и обуче. У то време нико није имао Бог зна шта, па ни ми. Али све што је бака створила је национализовало. Остала је кућа где сам ја сад коју је купио мој деда за резервну варијанту.

Ја сам прилично расцепљена личност. Моја мајка је била грађанска опција а отац је био до краја комуниста. Прави искрени комуниста. Умирао је у болници и каже ми – Иди плати чланарину, нисам је платио за два месеца, буниће се ови. Стаљина је обожавао али није смео да прича о томе.

Баба је мрзела Тита. Кад је он умро баба је рекла – Сад сам извршила свој животни задатак да наџивим оног скота. Она је умрла са 89 година. Није била болесна, једноставно је одлучила да умре. Легла је у кревет и рекла – Доста. И није више хтела да једе… Имала је 30 килограма када је умрла. Тад сам видео да човек може да умре зато што је одлучио да умре.

Отац ми је умро у страшним мукама, од тада се борим, највише због жена које иста ствар јако уништава

– Отац је био страствени пушач, пушио је три пакле дневно. Добио је рак усне дупље и умро је у великим мукама. И од тад ја водим ту кампању против дувана, али иде слабо… Знате кад причамо о дрогама, најстрашнија дрога је дуван. То је најстрашнији отров који постоји. Његова зависност је на нивоу кокаина. Дуван, а о томе се мало прича, оштећује код жене јајне ћелије и то су промене које се преносе на следеће генерације. Ако је баба била страстан пушач, унука ће имати све болести које имају пушачи иако никад није пушила – рекао је др Несторовић.

– Када је мој отац умро ми смо остали без прихода. Десило се нешто у пензионом фонду, они су загубили неке папире. Он је имао 44 године радног стажа када је умро. Био је трговац и имао је баш тежак живот. Рано је почео да ради, са свега 14 година.

И кад је он умро мајка и ја смо 7 месеци били без новца.

Сналазили смо се, позајмљивали…

Нисам имао капут, морао сам да измислим изговор зашто долазим у сакоу на факултет по цича зими

Мени је то тада то изгледало као смак света али сада кад гледам, и то је имало неку позитивну страну. Нисам имао капут па сам само у сакоу по зими долазио на факултет. Е како је на Медицинском факултету било студената са парама они ми кажу:

– Па где ти је сако?

– Ма, прави шмекери иду само у скаоу, одговорим им тада.

Онда схватите да можете да се ослоните само на себе и пар најоданијих пријатеља. Била је то прилично добра лекција у мом животу.

Радио сам две три године као грађевински радник. Радио сам углавном на мешалици. Најбољи посао је био када смо се ја и мој кум убацили једне године да помажемо у кампањи прскања губара. Ми смо размућивали оне отрове. Била је јако добра плата.

Мислим да сам тад упознао Србију и како живе обични људи. Срби су солидаран народ али нас отуђују – завршио је…

(Курир.рс/Телеграф)

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар