ПАКТ БУДАК – ПИЈАДЕ: Споразум комуниста и усташа о уништењу Српства


  • Још 1935. године склопљен је између Усташког покрета и Комунистичке партије Југославије споразум о заједничком раду на уништавању Југословенске државе, Српства и Православља. Тај споразум гласи овако:

ustase3-675x421

„Свјесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледима на друштвени поредак, вођство Хрватског народног усташког покрета и вођство Комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима Хрватима легалних и илегалних формација склапа следећи

С П О Р А З У М

1. Вођство Хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство Комунистичке странке с друге стране, свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља: сваке Југословенске владе и Српског народа, као носиоца српске хегемоније (надмоћности) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи народ:

a) код Хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,

б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.

2. Вођство југословенске комунистичке странке свесно своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српства и православља, јер је познато да су то два фактора која су омела продирање Османлија на запад и Аустрије на Исток, споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.

Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да ће без промене постојећег стања хрватски народ подлећи југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начелима према упутствима свога вођства.

3. Вођство усташког ослободилачког хрватског покрета обавезује се да ће све штрајкачке демонстрације, манифестације и све разне изгреде, које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.

Вођство Комунистичке партије, сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у рушењу постојећег стања, обећава сваку подршку и потпору у остварењу усташког идеала.

Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати све свађе и зађевице између једних и других: у натписима, личне и разговоре итд. У случају демонстрација, револуција и ратова и једне и друге без приговора потпомагати нарочито уништавањем свега што је Српско и Православно, како је истакнуто у тачци 2 овога споразума.

4. У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе одмах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавијести. Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство Комунистичке партије.

ustase-komunisti-sporazum

Ц И Љ:

Југословенска Комунистичка странка, којој је законом о заштити од 1922. године онемогућена акција слободног кретања и рада, с једне стране, и вођство хрватског ослободилачког усташког покрета, с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно дужност заједничке борбе и међусобно помагање у сваком случају потребе до постигнутог циља: РАСПАДАЊЕ ДРЖАВЕ И СВЕГА ШТО ЈЕ СРПСКО И ПРАВОСЛАВНО.

Сремска Митровица, јуни-липањ, 1935. г.

За комунистичку странку,
Моше Пијаде с. р. новинар.

За усташки ослободилачки покрет
Др. Миле Будак с. р. адвокат.

——————–

Оригинал се налази у Војно историјском институту, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638

 

Извор: Црвене беретке



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



  1. Marko Reply

    Eto kakvo je bilo srpsko rukovodstvo u zadnjoj Jugoslaviji: budale i debili. Doduse, vecina se uljuljkala u udobnim foteljama i nije im bilo stalo za srpski narod. Bili su pozvani da vide unistenje Srba i u toku NOB-a (primjer ustaskih logora), u toku inforbiroa, sklanjanje Aleksandra Rankovica, ubistvo Krcuna i mnogo, mnogo drugih primjera. Vise se nije smjelo o tome pricati i pisati od srpskih rukovodioca nego drugih. Nazalost. E sad je jasno zasto Tito nikad nije poveo racuna o Jasenovcu. Namjerno. Sad je sve jasno, i sa ovim Sporazumom i bez njega, a trebalo je biti jasno nekim Srbima i u Titovo vrijeme, ali nije bilo mudrog i hrabrog Srbina da to pokusa promijeniti. Bilo je prilika kad se to trebalo promijeniti.

Оставите коментар