НАСЛОВИ

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Браћа Теодоровић – чувари српства у Трсту

  • Како је Требиње од давнина било на путу многим трговцима из Босне, Србије и Турске ка Дубровнику то се и међу Требињцима јављала жеља за бављењем трговином.

Црква Светог Спиридона у Трсту – (Фото: Gerhard Bögner from Pixabay)

У 18. веку Требиње није било трговачки центар већ мали утврђени град са турском посадом и по неком занатском радњом па су заинтересовани за бављење трговином одлазили у друге боље крајеве.

Тако је и Ђорђе Теодоровић (Требиње 1730 – Трст 1815) са браћом Петром и Драгом отишао у Ријеку код трговца Теодора Рајовића, пореклом из Требиња, да изуче трговачки занат. Ријека је у то време указом Хабзбуршког цара Карла VI добила подстицај у развоју трговине па је заједно са Трстом проглашена бесцаринском луком у зони слободне пловидбе Јадранским морем.

Као опробани трговци браћа су се осамдесетих година 18. века запутила у Трст да би проширили своје пословање. Имали су ортачку фирму „Теодоровић и Роедер.“

Крајем 18. века Ђорђе Теодоровић је у Трсту био један од највећих трговаца тргујући робом сваке врсте. Био је ожењен Анастасијом Аном Паликућа са којом је имао четворо деце. Окумио се са тршћанским трговцем Максимом Куртовићем, синовцем чувеног Јова Куртовића, такође требињског порекла.

Браћа Теодоровић су 1798. године основали властито породично трговачко предузеће и у судски регистар као имовину уписали 120.000 форинти, 11 бродова, разне менице и деонице и 600 буради грожђа из Смирне.

Имали су велику троспратну палату, преко пута палате Куртовића на Понте Росу. Поседовали су и некретнине у Одеси на Црном мору.

Најмлађи брат Драго (1765-1818) се 1802. године издвојио из породичног предузећа и кренуо у самостални посао. Једно време је имао 40 галија које су пловиле до Америке и Индије.

Породица Теодоровић упамћена је и као велики покровитељ српске културе и просветитељства. Није било српског писца или научника тог времена који им се обратио, а да му они нису помогли.

У породицу Драга Теодоровића долазио је Доситеј Обрадовић (1802-1806) коме је Драго издашно помагао. Доситеј је окупљао Србе и прикупљао помоћ за устанике у Србији. Волео је како је и сам записао да пуно разговара са Драговом супругом Софијом која је била веома образована, говорила је поред српског, италијански и немачки језик. Софија је била ћерка богатог тршћанског трговца Теодора Мекше. Боравећи у Трсту Доситеј је написао „Етику„ и други део „Собранија„. Из Драгове куће Доситеј је на позив Карађорђа отишао у Србију. По доласку у Београд писао је и предлагао браћи Теодоровић да неко од њих купи кућу у Београду.

Драго је био претплатник на скоро све српске књиге онога времена. Често је књиге поклањао онима који себи нису могли да приуште да их купе. Помагао је рад Павла Соларића српског лингвисте, географа, археолога, проветитеља и песника. Омогућио је заједно са Јованом Паликућом штампање књиге из физике која је била прво такво дело на српском језику „Фисика, простим језиком списана за род славено-србскиј“ писане у Будиму од стране Атанасија Стојковића српског писца и научника, потоњег руског академика и ректора универзитета у Харкову. И Јован Дошеновић српски песник, филозоф и преводилац радећи у Трсту уживао је велику помоћ Драга Теодоровића.

Браћа Теодоровић су улагала велику енергију и новац у реализацију Доситејеве идеје о оснивању школа и штампарија, настојећи да се појави што већи број књига и уџбеника најпотребнијих за образовање српског народа.

Теодоровићи су бринули и о Илирској националној заједници у Трсту, где су вршили и функцију председника те заједнице.

Своју огромну библиотеку поклонили су Библиотеци Српске православне црквене општине у Трсту, која се и данас у њој чува. Свака од тих књига има печат породице Теодоровић.

Какав је био родослов породице Теодоровић, а поготово какав је био Ђорђе може се видети на основу његовог тестамента написаног 3. септембра 1812. године на једанаест страна који је отворен након његове смрти 7. јануара 1815. године.

У тестаменту поред осталог Ђорђе пише да је рођен у Требињу у Османској Турској, наводећи сву своју огромну имовину. Своју жељу упутио је жени Ани да му приреди сахрану без луксуза и помпе, што скромније. Никога од уже и шире родбине као ни многе пријатеље није заборавио да помене као наследнике делова своје имовине. Српској школи у Трсту оставио је издашну своту форинти.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар