НАСЛОВИ

ГОДИШЊИЦА СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА: Католик, масон, муслиман или комуниста?

  • Доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије и врховни командант оружаних снага Јосип Броз Тито умро је на данашњи дан пре 38 година. Како је тада било објављено, Тито је умро 4. маја у 15.05 часова.

Јосип Броз (снимак екрана Јутјуб)

 

Јосип Броз рођен је у Кумровцу, маја 1892. године. Његов рођендан слављен је 25. маја, као „Дан младости“.

На челу Југославије био је 35 година, извео је земљу из совјетског блока и био један од лидера Покрета несврстаних земаља.

Сахрани Јосипа Броза , 1980. године, присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог света, међу којима су били Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев.

Поштоваоци лика и дела Јосипа Броза традиционално на овај дан од раних јутарњих часова обилазе његов гроб у Кући цвећа на Дедињу.

У највећем броју посетиоци долазе из земаља насталих после распада Југославије.

ПОСЛЕДЊА ГОДИНА

Броз се разболео у 88. години, али га то није спречило да учествује на Самиту несврстаних у Хавани 1979. године. Нову 1980. годину дочекао је у Карађорђеву, али није могао да стоји, па је честитку народима Југославије изговорио седећи.

Три дана касније смештен је у Клинички центар у Љубљани због зачепљења бутне и потколеничне артерије, а 20. јануара ампутирана му је лева нога. Током фебруара отказали су му бубрези, а затим су се јавили проблеми са срцем и плућима.

Та радничка класа, ти народи и народности СФРЈ слушали су проглас на радију и телевизији који историја још није написала:

Дана 4. маја 1980. године у 15. 05 сати у Љубљани престало је да куца срце председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и председника Председништва СФРЈ, председника Савеза комуниста Југославије, маршала Југославије и врховног команданта оружаних снага СФРЈ Јосипа Броза.

„Тешки бол и дубока туга потреса радничку класу, народе и народности наше земље, сваког нашег човека, радника, војника и ратног друга, сељака, интелектуалца, сваког ствараоца, пионира и омладинца, девојку и мајку. Читав људски век Тито је борац за интересе и историјске циљеве радничке класе и свих радних људи, за најплеменитије идеале и тежње наших народа и народности. Тито је наш најдражи друг. Седам деценија горео је у револуционарном радничком покрету. Шест деценија јачао је редове југословенских комуниста. Више од четири деценије вршио је на најдостојнији начин најодговорнију дужност у нашој Партији. Био је херојски вођа у великој народноослободилачкој борби и у социјалистичкој револуцији. Три и по деценије стајао је на челу наше социјалистичке државе и увео нашу земљу и нашу борбу за ново људско друштво у светску историју, исказајући се и потврђујући и сам као наша највећа историјска личност…“

Плакала је цела бивша СФРЈ. По објави вести о смрти Броза прекинута је и фудбалска утакмица Црвена звезда – Хајдук. Сахрани Јосипа Броза Тита, 1980. године, присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог света, међу којима су били Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев.

ПРВИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Као аустроугарски војни обвезник учествовао је у Првом светском рату, с чином каплара, између осталог и на српском фронту.

Рањен је и заробљен у Галицији, на руском фронту, 1915. године, па је извесно време у тој земљи провео као заробљеник. У његовим званичним биографијама, у послератном периоду, навођено је да је потом учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920. године, када постаје члан Комунистичке партије. Године 1937. постао је генерални секретар КПЈ, после смењивања и стрељања Милана Горкића, претходног лидера те партије. Радио је и школовао се, 1936. и 1937. године у Коминтерни у Москви.

Као лидер КПЈ предводио је у Другом светском рату партизански покрет, а из рата је изашао као легендарни вођа, пише Мондо.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију – током и након рата – у којој су, између осталог, у спровођењу револуционарне „правде“ нестале и десетине хиљада некомуниста под маском „борбе против сарадника окупатора“, посебно на Голом отоку.

ГОДИНЕ ПОСЛЕ РАТА

Године 1948. одбацио је Резолуцију Информбироа комунистичких партија и одолевао снажном Стаљиновом притиску, након чега је годинама вешто балансирао између Источног и Западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних.

Његова улога у Покрету несврстаних, у познијој фази, посебно је упамћена по доследном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредељних чланица.

У унутрашњој политици оставио је уређење које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ, попут Устава из 1974. године, који је практично развластио државу на рачун република.

СПЕКУЛАЦИЈЕ НАКОН СМРТИ

Годинама су кружиле гласине да се Тито пред смрт исповедао једном младом католичком свештенику. Други наводе да је Тито пред смрт читао Куран и да је умро као муслиман. А као доказ да је Тито био масон, неки наводе чињеницу да на његовој надгробној плочи у „Кући цвећа“ у Београду нема звезде петокраке.

Извор: Телеграф.рс
Преузето са Србин.инфо

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар