• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ОГЊЕН КАНДИЋ: Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор
СЛОБОДАН СТАВ: МАКЕДОНСКАТА ЉУБОВ
Херцеговачки корпус Војске Републике Српске красило витештво
У Београду обиљежено 30 година од оснивања Херцеговачког корпуса (ФОТО)
ЦРВЕНЕ РЕКЕ: Промовисана нова књига Радована Ждрала
У Новој Гајдобри прикупљено више од 200.000 динара за изградњу храма
Првооткривени средњовјековни натпис на подручју општине Пљевља
НАЈБОЉЕ ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Kако се прави сок од жалфије (ВИДЕО)
ТЕКЛИНО ЗВОНО ОДЈЕКУЈЕ СА ЗУБАЦА: Прва литургија у обновљеном храму у Орашју (ФОТО+ВИДЕО)
НЕМАЊА ДЕВИЋ О ДАНУ ПОБЈЕДЕ: Како су комунисти „ослободили“ Зеленгору?

КОВАЧЕВИЋ: Братић је „Нову Зору“ основао као часопис задојен Херцеговином с укусом српства!

Датум 01. 07. 2017.
Уређује : Слободна Херцеговина
  • У организацији Удружења Требињаца „Јован Дучић“  у Београду поводом рођења култног српског писца Радослава Братића у просторијама Удружења Књижевника у Београду 26. јуна 2017. године одржано је књижевно вече.

О лику и дјелу Радослава Братића говорили су његови најближи сарадници из књижевног часописа „Нова Зора“, коју је чувени Херцеговац основао 2004. године. Његов насљедник на мјесту главног уредника др Милош Ковачевић је подсјетио да је прошла година дана без Радослава Братића, али „окупили смо се овдје да славимо његово рођење и животно дјело.“ Он је нагласио да не би било нимало лако носити наслиједити терет уређивања да „Нова Зора“ нема уиграну екипу коју предводи Братићева супруга Габријела, Зоран Радисављевић и др Михаило Шћепановић.

 – Нова Зора  је настала као часопис задојен Херцеговином с укусом српства – рекао је Ковачевић и нагласио да су „Херцеговци ваљда једини дио српскога народа који никад није помишљао на било какву посебност осим да је дио српскога народа“.

– Зашто? Зато што је то земља Светога Саве. А ако је нешто земља Светога Саве онда значи то може бити само српско и ничије друго. Из тог разлога Братић је оснивајући „Нову зору“ заправо хтио да Херцеговина буде српско сабориште у књижевности и култури – рекао је Ковачевић.

Он се посебно осврнуо на српско писмо и језик.

– Братићева „Зима у Херцеговини“ је настајала у најгоре вријеме на крају XX вијека у периоду када је бомбардована Србија. Пола збирке писано је у времену кад је Република Српска хтјела да се одрекне јекавице. Тада је Братић показао да можемо писати унутар исте књиге и екавски и јекавски – рекао је Ковачевић и осврнуо се, како је рекао, на „репризу 1954. године и новосадски договор“.

– Декларацију о заједничком језику потписало је до сада, вјеровали или не, 19.000 интелектуалаца из Хрватске, Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине – рекао је Ковачевић указујући на опасности које се поново надвијају над српским језиком.

– Ако гледате хрватски или црногорски дневник никада нећете чути да је нешто урадила влада Србије, него само Србијанска влада. Све што је Српско у Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини своди се на србијанско. А све што је србијанско своди се на ужу Србију.

О Братићу је потом говорио новинар  Зоран Радисављевић.

– Прошле јесени о Малој Госпојини у његовој родној Билећи одржан је округли сто о књижевном делу Радослава Братића. Нажалост, без Братића. Тај скуп неминовно личио је по много чему на комеморацију – рекао је Радисављевић напомињући да је ризично свако писање о пријатељу.

– Најризичније јесте писање о покојном пријатељу. Што смо његовом одласку ближи, ризик је већи. Неће бити ни ове године Братића у Билећи, али у „Просвјети“ ће нас сачекати његове  уредно сложене књиге које је поклонио завичају. А са зида ће нас посматрати насмејани Братић увек спреман за шалу. А увече, уз вино, ми ћемо причати са њим и о њему. О минулим данима и Билећким догодовштинама – закључио је Радисављевић.

Др Михаило Шћепановић је испричао како је „ни по знању ни по звању, него по свом старохерцеговачком поријеклу“ добио шансу да буде Братићев сарадник.

Шћепановић је испричао и анегдоту која сликовито описује Братићеву широкогрудост према младим пјесницима.

– Пјесме неафирмисаних пјесника објављених у „Новој Зори“ изазвале су реакцију Гојка Ђога који је увијек знао да скреше у брк оно што мисли. Братић га је само одмјерио, мало спустио лијеву обрву и рекао: „Слушај Гојко, је ли теби, као неафирмисаном пјеснику неко помогао? Шта би ти био да ниси имао прве објављене пјесме?“

У име организатора ове књижевне вечери за Слободну Херцеговину предсједник удружења Требињаца  Жарко Ј. Ратковић је са сјетом причао о свом великом пријатељу Радославу Братићу.

– Био је оличење честитости и примјер ненаметљивог благог и мирног човјека са којим се дичила цијела Херцеговина. Нашем Удружењу била је велика част да организује скуп посвећен овом великану српске књижевности – рекао је Ратковић, који је од првог броја претплаћен на 10 примјерака „Нове Зоре“.

– Овај часопис је огледало Херцеговине. Да би мирно дочекали нову зору, препоручујем га сваком појединцу као штиво пред спавање –  закључио је Ратковић.

Позив старим и новим читаоцима да купе „Нову зору“ упутила је и Братићева супруга Габријела. А чланови редакције упутили су захвалност и Дејану Мастиловићу директору издавачке куће „Филип Вишњић“ у Београду, који из оправданих разлога није био у могућности да учествује у програму.

Књижевно вече посвећено Братићу водио је познати књижевник Миљурко Вукадиновић, који је недавно указом предсједника Републике Молдавије добио Орден са ликом Еминескуа за заслуге у култури.

Након завршетка официјелног дијела вечери, међу бројним Братићевим пријатељима и поштоваоцима још дуго су се низале догодовштине из Братићевог живота уз најаву да ће ускоро из штампе изаћи нови број „Нове Зоре“.

Трифко Ћоровић / Слободна Херцеговина

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА НОВУ ЗОРУ: Дан се по свитању познаје
    ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА НОВУ ЗОРУ: Дан се по свитању познаје
  • Историјски викенд на СХ: ПРВИ ХЕРЦЕГОВАЧКИ ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС!!!
    Историјски викенд на СХ: ПРВИ ХЕРЦЕГОВАЧКИ ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС!!!
  • У Tребињу представљен часопис “Српска вила”
    У Tребињу представљен часопис “Српска вила”
  • ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О МАТУ ГРАЦИЋУ У ТРЕБИЊУ: Срби католици су извориште пронашли у Стонској епархији коју је основао Свети Сава!
    ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О МАТУ ГРАЦИЋУ У ТРЕБИЊУ: Срби католици су извориште пронашли у Стонској епархији коју је основао Свети…
  • МАНАСТИР БОГОРОДИЦА СТОНСКА: Мјесто у коме је Свети Сава основао Хумску епархију
    МАНАСТИР БОГОРОДИЦА СТОНСКА: Мјесто у коме је Свети Сава основао Хумску епархију
  • ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Мостарац проф. др Владимир Пичета основао је Универзитет у Минску
    ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Мостарац проф. др Владимир Пичета основао је Универзитет у Минску
  • ТРЕБИЊЕ КАО ХОЛИВУД: Драган Бјелогрлић снима нову серију у својој Херцеговини (ВИДЕО)
    ТРЕБИЊЕ КАО ХОЛИВУД: Драган Бјелогрлић снима нову серију у својој Херцеговини (ВИДЕО)
  • Прољеће над Херцеговином (фото: Јелена Радмиловић)
    Прољеће над Херцеговином (фото: Јелена Радмиловић)
  • КОМАНДАНТ НОВИЦА ГУШИЋ О МИТРОВДАНСКОЈ ОФАНЗИВИ: Борци нису дозволили да се тргује Херцеговином!
    КОМАНДАНТ НОВИЦА ГУШИЋ О МИТРОВДАНСКОЈ ОФАНЗИВИ: Борци нису дозволили да се тргује Херцеговином!
  • ПОВОДОМ ПЕТ ГОДИНА СХ: Слобода удахнута изворном Херцеговином
    ПОВОДОМ ПЕТ ГОДИНА СХ: Слобода удахнута изворном Херцеговином
О аутору
  • google-share
Previous Story

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Пишем да бих читао. Читам да бих…

Next Story

Завршене Видoвданске свечаности у Беранама: Усвојен Проглас о заштити ћирилице

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ОГЊЕН КАНДИЋ: Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор

Posted On 20. 05. 2022.

СЛОБОДАН СТАВ: МАКЕДОНСКАТА ЉУБОВ

Posted On 19. 05. 2022.

Херцеговачки корпус Војске Републике Српске красило витештво

Posted On 19. 05. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Nije Sandžak nego je Raška!!!

Posted On 14. 05. 2022.

[…] и Архива Србије. Из...

Posted On 13. 05. 2022.

[…] Преузето са:...

Posted On 10. 05. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...