• Већ недељама у Црној Гори траје спор око питања имовине Српске православне цркве. У центру пажње је старо питање црногорског идентитета. Камен спотицања је одредба Закона о слободи вероисповести који је крајем децембра изгласан у црногорској скупштини и који ступа на снагу данас (8. јануара), а по којој се држави враћају верски објекти и земљиште које верске заједнице користе на територију Црне Горе за које се утврди да су изграђени средствима државе или су били у њеном власништву до 1. децембра 1918. године.

  

  (Фото: Трифко Ћоровић)

Епископ диселдорфско-немачки Григорије рекао је за немачки ”Дојче Веле” (Deutsche Welle) да Закон о слободи вероисповести у Црној Гори тражи да се докаже имовина над храмовима који су изграђени у 13,14. и 15. веку.

”То су градили задужбинари, претежно Немањићи. Касније и други. И градио је народ. Како је сада могуће ићи у неки катастар из 13. века и доказати да неки манастир, рецимо Морача, припада цркви“, пита се Владика Григорије.

„Ради се о покушају да (црногорски председник Мило) Ђукановић направи инцидент, јер га само то још може спасити. Сви знају да он влада свим, држава је његова приватна држава, он сву моћ има у својим рукама“ истиче Владика и додаје да црногорском председнику више нико не верује у причу да се ту ради о бризи за црногорски идентитет, ни Срби у Црној Гори, ни Црногорци, већ да је то само изговор.

„Ако би му успело да покаже да се ту ради о неком великосрпском нападу на црногорски идентитет и црногорску државу, он би могао у својим редовима да направи хомогенизацију коју је изгубио из руку, јер људи виде да се богати једна врло мала група око њега. Обични људи више немају стрпљења да се успостави правна држава“, тврди Григорије.

Због тога се, додаје, криза око религије намерно изазива, подгревају се страсти: „То је једино што је могло да изазове сукобе између Срба и Црногораца у Црној Гори. Ја мислим да је намера била да се на том тананом религијском плану изазову сукоби, да се изазову емоције, да се људи посвађају, потуку, а онда да он испадне миротворац и једино решење за ту земљу“, уверен је Владика Григорије.

Утицај Београда на збивања у Црној Гори Владика диселдорфско-немачки одлучно одбацује, барем када је реч о СПЦ: „Ја сам сто одсто сигуран да ту нема никаквог мешања, осим подршке митрополији и епархијама.“ Што се државе тиче, о томе он ништа не може да каже: „О томе ништа не знам.“

Ипак, Владика Григорије нуди једну другу могућу интерпретацију читавог подухвата: „Митрополија црногорско-приморска је власник милион квадрата на плажи Буљарици поред Будве. Ту може да се изгради још један град. Прича се да је то један од главних разлога за Закон – да би се после то продало неким партнерима. Говори се о арапским инвеститорима. Многи причају о томе. Тај закон је напросто отимачина.“

Владика Григорије пак активности СПЦ види само као религијске установе: „Постоји јасан став: да се покаже како се ту ради о живој цркви и показало се да она има уз себе највећи број људи у Црној Гори. Тамо је сада на делу насиље којем се можемо супротставити само миром. Како је рекао Фрања Асишки, тој мизерији моћи можемо се супротставити само мирно и вером у живот.“

Страх од ескалације насиља је међутим веома присутан и владика Григорије каже: „Сви се молимо да до тога не дође“.

Саборник.нет