Начелник општине Чапљина је озбиљан човјек на високој и одговорној функцији, на осјетљивом простору у региону. У његовом понашању, у случају изнајмљивања земље у Пребиловцима, не видим ни озбиљност, ни одговорност, ни рационалност.
Умјесто да иде ка релаксацији ситуације и њеном логичком ријешавању у корист законитости, чињеница, правде и цјелисходности, Видић и даље иде ка затезању односа и компликовању свега до неслућених размјера, у складу са циљем који је поставила хрватска политика у вези Пребиловаца.
Његов одговор је демонстрација силе и надмјености, прави пркос чињеницама и логици, по систему: „Хоћемо и може нам се!“ Није га брига што је доказано да је прошле године говорио толике неистине у вези овог случаја. Сада не демантује да је дао пребиловачку земљу и некоме ван Пребиловаца. Поред смиља, сада помиње и маслине тј дугорочне засаде!?
Зашто је „култивирао“ и земљиште које као пашњачко већ било пољопривредно?!
Прича да се ради „о брду и великим улагањима“.., а изнајмљено земљиште је на благом терену, са дубоким слојевима чисте земље и са врло мало камена. Поред закупа помиње и концесију на 20- 25 година. То није 99 година, али је исто премного и неприхватљиво.
А да је таман и на 1 годину, на овај начин како је урађено, представља акт самовољног насиља над незаштићеном мањином у селу, у коме је све уништено током рата и послије њега, али изван ратних операција и борби, ради мржње и нетрпељивости, која је прије свега била усмјерена против мртвих Пребиловчана (претежно дјеце) и њихових земних остатака.
ПРЕБИЛОВЧАНИ СУ ПРЕДОЧИЛИ ВАЖЕЋИ ДОКАЗ О СВОМ ВЛАСНИШТВУ НАД СВОЈИМ АТАРОМ!
Пред чистим доказом о власништву, начелник покушава завести јавност причом о стручности и непогрешивости општинског Катастра, „који не би дао зелено свијетло за закуп ако земљиште није општинско власништво“. Општински катастар јесте стручан, али он не води евиденцију о власништву, већ о посједу и о другим стварима.
ЗАШТО ВИДИЋ НЕ ПОКАЖЕ УГОВОР О ИЗНАЈМЉИВАЊУ ЗЕМЉЕ ИВАНУ ЈУРКОВИЋУ?
„Темељем урађеног и од Министарства пољопривреде,водопривреде и шумарства ХНЖ-а одобреног „Плана управљања пољопривредним земљиштем у опћини Чапљина“, опћина Чапљина је започела с додјелом земљишта у најам. Тај процес траје скоро годину дана а интензивиран је задњих неколико мјесеци због велике заинтересираности за садњу љековитог биља. У најам се додјељују површине које до сада нису биле обрадиве. На овај начин омогућавамо свима који то желе пружити шансу да раде а истовремено се култивира до сада необрадиво земљиште. У тексту на који се позивате постоји низ грубих неистина. МЗ Пребиловци су саставни дио опћине Чапљина, на подручју Пребиловаца један дио земљишта је у приватном а други дио у опћинском власништву“
( јануар 2016)
——-
ВИДИЋ: У НАЈАМ ИЗДАТА ИСКЉУЧИВО ОПШТИНСКА ЗЕМЉА ЧАПЉИНА, 21. ОКТОБРА /СРНА/
– Начелник општине Чапљина Смиљан Видић рекао је данас Срни да наводи из писма предсједника Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленка Јахуре нису тачни и да је општина Чапљина у најам или у концесију дала око 500 хектара земљишта на подручју општине за садњу смиља и маслина, те да је издата искључиво општинска земља. „Неколико хектара земље издали смо и на подручју села Пребиловци. Tо је брдо гдје треба уложити огроман новац. Према нашим папирима, то је општинска земља. Ми немамо никаву намјеру угрозити било кога или дати нечију земљу. Одговорно тврдим да наш катастар не би дао зелено свјетло да се та парцела изда да она није општинско власништво“, истакао је Видић. На констатацију да је у прилогу Јахуриног писма послат и земљишно-књижни извадак на коме се наводе имена и презимена власника наведене парцеле, Видић каже да он „не зна чија је то земља некад била, нити је то истраживао, већ се водио постојећим стањем“. Видић је истакао и да је по закону о најму, односно Закону о концесијама, парцелу могуће дати на кориштење највише 20, односно 25 година, а не никако 99, те да не зна на колико је година издато земљиште у Пребиловцима, али да није више од 25. ( октобар 2017)
Евиденцију власништва води Општински суд и његов извод говори да је изнајмљено земљиште приватно власништво пребиловачких породица. И то нису бивши власници, како тврди Видић, бећ актуелни, како доказује документ. А закон Федерације БиХ као и већина модерних грађанских имовинских закона каже да право власништва садржи и право да се ствар (овдје: земљиште) посједује, односно држи.
Дакле и посјед, по закону, припада Пребиловчанима, а не општини. А таман и да није тако, све друге околности говоре да је неосновано и цивилизацијски неприхватљиво упадање на такав начин у простор једног насеља чији становници већ вијековима тај простор мирно користе.
Очигледно, властима у Чапљини у вези овог случаја, нема користи изности било какве чињенице и доказе, молбе и захтјеве… Она је ријешила да на овакав начин, силом упадне у Пребиловце, и настави да спроводи стари, провидан и разарајући план. Ништа ни ново, ни неочекивано.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Општина Чапљина је голим насиљем око 1960. године, по основу арондације, одузела Пребиловчанима најбоље земљиште које су имали на десној страни ријеке Брегаве, Отоцима, Клепцима… и додјелила га ПП „Хутово блато“.
Земљиште поред Брегаве заштитила је насипом а поплавама и одрону изложила пребиловачку земљу на лијевој страни Брегаве. Сада је на дијелу одузетог земљишта сепарација шљунка и млинови фирме „Бетон- Перутина“, на мање око 1км од центра Пребиловаца, која селу ствара буку, а каменом прашином обасипа пребиловачке њиве. Иста фирма је вандалски раскопала и опустошила корито Брегаве, а њиве власника на лијевој, пребиловачкој обали поткопала да их вода убрзано односи.
Стручно објашењење ситуације
Беспредметно је питање неуких: „да ли је јачи грунт или катастар“!
„Грунт“ је њемачка ријеч за земљиште. „Грунтовница“ је у жаргону назив за земљишно- књижно одјељење општинског суда. Земљишна књига је евиденција о непокретностима и води је суд у случају Пребиловаца и већег дијела општине Чапљина. То је евиденција власништа (својине) и других права. Власништво (својина) по важећем закону има 3 овлашћења- држања (посједа), располагања и убирања плодова (натуралних и цивилних као што су ренте, закупнине…). Извод из земљишне књиге потврђује да је спорно земљиште приватно власништво пребиловачких породица. Катастар води евиденцију посједа- права на посјед, мјера и граница, квалитета земљишта, објекате). Оба система евиденције се заснивају на катастарким плановима. Дакле, ако се позива на власништво општине Видић или измишља или не зна шта је власништво. Ако је посјед право које се заснива на власништву онда Пребиловчани имају и право на посјед и општина нема право да га изнајмљује трећим лицима. Не знамо по ком основу и када је општина право посједа уписала на себе без основа у власништву. А без правног основа не смије бити уписа. Пребиловчани су имали фактички посјед земљишта што је јако важно- држали су га и користили несметано до сада за испашу и стоке, сјечу дрва, пролаз и за све друго за шта им је требало. Пред сваким стручним и неутралним судом општина би изгубила евентуални спор, али на страни општине је сила политичке власти.
Поред простора Краварице и Брегаве, чапљински политичари и привредници бацили су око и на простор некадашње задружне штале у засеоку Кулине, уписали га на себе у Катастру и сада туже живе и мртве Пребиловчане, чији су ликови на фрескама у цркви, за утврђивање власништва. У источном дијелу атара Пребиловаца, ХВО је током рата, пробијањем пута пресјекао 36 великих пребиловачких пашњачких парцела. То и сада стоји тако и не чини се ништа да се ова штета надокнади враћањем простора у првобитно стање…
Појачање насртаја на простор Пребиловаца у ово вријеме не може бити случајано, већ је спровођење циљаног плана осујећивања обнове и опстанка насеља. Нема се куд, са тим се морамо суочити и отворено проговорити о свему. Све је на терену кренуло за само 6 месеци од свјештања Храма Васкрсења и 3 мјесеца од говора мржње према Пребиловцима, кога је 8. новембра 2015, у Клепцима, одржао бискупов генерални викар дон Жељко Мајић, иначе унук од сестре дон Илије Томаса, бившег жупника у Клепцима и усташког повјереника за столачки срез, најодговорније особе за истребљење већине Срба на лијевој страни Неретве 1941. На простору који је покривала његова жупа убијено их је преко 1200, а међу њима су и жене и дјеца из Пребиловаца.
Миленко Јахура / СНД ПРЕБИЛОВЦИ
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
