• Владика Григорије, председавајући Међурелигијског већа БиХ, рекао је у Прессингу да са Вучићем и Николићем никада није био на истој страни. Оценио је да је премијер Србије претерао с појављивањем у медијима, и додао да је опасан политичар. Каже да смо од политичара направили полубожанства, а протесте у Србији – апсолутно подржава.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије је верски лидер који се, уз црквену службу, бави спортом и бизнисом, а у својој прошлости био је један од предводника протеста против Слободана Милошевића. Често га карактеришу као некога ко критикује наступе и изјаве Александра Вучића. Владика је за Н1 говорио о томе. Казао је да је против тога што Вучић има доста наметљивости у свом наступу, што је много на телевизији, што сувише прича и додаје да је врло способан да све покрије.

„Нисам ни ја неспособан дефинитивно, али… Имам утисак да је претерао. Имам утисак да мисли да су му медији придали превише значаја. Важно је имати медије и покривати медије, али се то врати као бумеранг. Мислим да је претерао у покривању медија. Вучић и ја никад нисмо били на истој страни. Од 1992. до данас. Ја кад сам био за Европу и демократију, он није био. Ја сам увек био против Милошевића, никад нисам био за њега. Нисам ја наиван, он је озбиљан, способан и опасан политичар, све прати и све види. Он зна да ја нисам за њега, баш ме брига што зна. Има један детаљ у којем видим нашу различитост која је болна, по мене болна“, казао је.

Подсетио је на свој говор из далеке 1991. године у Глини на комеморацији страдалима.

„Ја сам негде 1991. године говорио у Глини на комеморацији за страдале као студент. Одржао сам ватрен говор шта ће уследити у Хрватској ако се људи не промене и не покају. Разлика између мене и њега је што ја посматрам макар 5, 6 година унапред и предвиђам на основу тога шта стварно може да им се догоди. Колико он мисли да је важно да буде на челу Србије пет година, онда мора гледати барем 15 година унапред“, додао је.

Осврнуо се и на прозивке које су стизале од актуелног председника Србије, Томислава Николића, и рекао да су разговарали.

„Нисам одговарао на прозивке Николића, ја сам отишао код њега и рекао: Ево назвао сам вас погрдним именима, ви сте били дрски према мени и ту смо попили по ракију, причали и разговарали. Случајно ме довезао пријатељ који има добра кола, а то су сликали и причали да су моја кола. Све су то људи. Све су то смртни људи и толико су збуњени као што сам и ја био. Ја да се не држим Бога и не бојим Бога, био бих гори од њих. Желим да кажем људима: Протестујте и не бојите се људи, бој’те се Бога. Најгоре је ако људи ћуте и трпе, то ће експлодирати у једном тренутку“, додаје.

На челу протеста против Милошевића
Владика Григорије је након тога описао како је био један од предводника протеста против Слободана Милошевића.

„Те 1992. године сам био студент теологије, ти момци тамо су мислили да сам добар за то. Почели смо се дружити са другим студентима са других факултета и покренули смо протесте против Милошевића. Хтели смо зауставити рат. Имали смо осећај да смо паметни, били смо млади и храбри, а то тада није било нимало једноставно. У најкраћем могу рећи да се не стидим тога, не поносим се превише јер смо доживели неуспех неке врсте. Поносан сам због тога што видим да се много тога лошег догодило и нашем народу и самом Милошевићу. Кад се све то збило касније, данас кад помислим на то да ли је могуће било све урадити без крви, страдања, избеглиштва и стида долазим до закључка да је можда било боље да су људи тада слушали што им говоре младе људи“, казао је Григорије.

Описао је и како је гледао интервју са Ноамом Чомским у којем описује историју САД-а, те и из тога извукао поуку.

„Гледао сам један дугачак интевју Ноама Чомског који траје 2-3 сата, где он објашњава историју Америке. Замислите парадокс – највећи развој и најбоље ствари у Америци су се десиле 60-их и 70-их када је било највише протеста у Америци. Зашто је то важно? Зато што је људима на власти је потребан коректив. Власт је велико искушење, духовно. Могу сад слободно да кажем након толико година, могу највише да се захвалим својим критичарима“, рекао је.

„Од политичара смо направили полубожанства“
„Често кажем да смо политичарима дали превише значаја и направили од њих нека „полубожанства“. То је било некако својствено разним епохама кроз историју“, каже владика. „Ми смо тренутно у некој полупаганској фази када је политичар све. Он је и уредник живота, он је и естрадна звезда и онај који одлучује о култури, уметности, политици. Наша улога људи, народа и нас као верских службеника је некако нечасна јер смо ми пристали на то, да они помисле о себи тако високо. Ми као неко ко је требао бити њихов коректив смо престали то бити“, додао је.

Владика каже да је важно да почнемо да размишљамо слободније и радимо оно што је добро и тако ће се и они кориговати, а да њих треба утицати указујући им на добре примере.

Протести у Србији: „Апсолутно подржавам“
Упитан о протестима у Србији који се од 3. априла свакодневно одржавају у Београду, али и другим градовима, рекао је да их апсолутно подржава. „Не бих саветовао људима да се истичу да су вође, јер смо се ми истицали када је то било озбиљно. Нисам баш имао прилику да подржавам било кога у Србији, али могу рећи да никад нисам подржавао ни Николића, ни Вучића. То сам му рекао у директном разговору у Мостару“, поручио је Григорије.

„Не бих био патријарх“
Каже да не би желео да буде патријарх: „Немам ту жељу и амбицију, знам да ми многи не верују, али нећу да се правдам. Једино где бих отишао да служим јесте Београд, али не као патријарх него као свештеник или неки епископ. Волим тај град и људе који живе у њему. Немам амбицију да будем патријарх јер је то ужасно тешко“, навео је у Прессингу БиХ.

„Не годи ми да ме зову Клуни, желео сам да личим на Марадону“
Водитељ и уредник емисије се на почетку нашалио, казавши да су се многе жене обрадовале кад су чуле да је владика гост Прессинга, на што је он одговорио:

„Жене имају најбољи осећај да их неко поштује и у том смислу оне непорециво осјећају ко их поштује. Зато су мајке и зато су створене за најузвишенију службу на земљи. Не годи ми кад ме зову Клуни, увек сам желео да личим физички на Роналдиња или Марадону, ко није физички обдарен, али има унутрашњу харизму и може да изненади нечим што је неочекивано. Ово споља је очекивано, није никаква наша заслуга“, навео је.

Негде владика, негде само фубалер
Владика је испричао како је играјући фудбал с младим људима утицао на њих и то не говоривши им ништа, да се окрену вери.

„Никад ми није био циљ, али сам увидео да момци с којима играм спорт, не намећући им верска начела нити веру, они су у том дружењу постајали блиски са црквом и то је био значајан искорак. Неке од њих сам видео касније у цркви и казао им: Ја теби никад нисам говорио да идеш у цркви, па ми одговоре: Шта ћу кад сам с тобом, видим идеш ти, идем и ја. Било је случајева да ја у фудбалу пресуђујем игром у корист свог тима, па ми онда кажу: Ако си владика, ниси Бог. Ја им кажем: Не, ја сам овде само фудбалер. Оно што нарочито волим и чиме се желим видети јесте књижевност и морам искористити прилику да кажем да ће изаћи моја књига, приче о људима у рату који су чинили добре ствари. Један од тих људи је суграђанин доктор Мустафа Пинтол, а књига излази у следећи петак. Зове се ‘Преко прага'“, испричао је владика.

Извор: Н1