ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Политичар сигурно никада нећу бити! (ВИДЕО)

  • Тврди да неће бити политичар, а о избору новог патријарха каже да то треба да буде неко ко ће знати да се успротиви ако буде потребно, ради заштите вишег добра. Владика Григорије говори ексклузивно за DW .

ФОТО: Трифко Ћоровић

У време када његово име пуни новинске ступце, када га таблоиди черече по насловницама, у време када му се прети, када се назива издајником и пучистом, али и када га по анкетама проглашавају новим патријархом или чак и председником – владику диселдорфског и целе Немачке Григорија (Дурића) срели смо у Цркви Светог Саве у Диселдорфу.

С обзиром на претње које добија последњих недеља, а које поједини упоређују с претњама косовском политичару Оливеру Ивановићу, након којих је и убијен – с леђа – намеће се питање да ли се плаши за свој живот. „Уопште се не плашим. Али исто тако не сумњам да има основа за страх. Било како било, увек ћу настојати да говорим отворено и без бојазни о стварима за које сматрам да заслужују критику.“

А на констатацију да га нападају на исти начин као Оливера Ивановића, каже: „Нападају нас на исти начин зато што погрешно верују да ћу и ја бити политичар, политичар другачијег кова, и да ћу радити то што је радио Оливер или покојни премијер Зоран Ђинђић, или што је радио неко трећи, четврти, као рецимо покојни Иван Стамболић.“

„Увек ћу говорити оно што мислим“

На конкретно питање да ли ће да оде у политику, одговара: „Политичар засигурно никада нећу бити“, али додаје да ће увек говорити оно што мисли, иако не сматра да је то што говори идеално и непогрешиво или да није подложно критици.

„Као црквени лидер и као човјек имам обавезу, али и потребу, да говорим истину. А истина, као што добро знамо, неретко може да боли. И не само да може да боли онога коме је упућена, већ може да боли и онога ко је изговара. Али то што нас истина може заболети нипошто не значи да треба да је прећуткујемо. Одговорност према заступању истине и разобличавању лажи тим је већа уколико вам је поверена нека одговорна позиција у друштву. Ако бих се као епископ Српске православне цркве бојао да слободно изрекнем оно што мислим, како би тек онда поверени ми народ могао смоћи храбрости да подигне свој глас потив неистина? Зато је важно да као пастир говорим слободно, а да потом такве реч и став ослобађају оне који се евентуално плаше.“

„Све ово се“, наглашава, „пре свега односи на делатност у живој Цркви, али понекад и на однос према проблемима у друштву у којем та Црква постоји. Јер Црква никада не обитава у неком вакууму или у кули од слоноваче, него у конкретном друштву које има своје врлине и мане, и у којем увек постоје мањи или већи проблеми. Ако решавању неких од њих, посебно оних који се тичу човекове слободе и достојанства, Црква својим одговорним иступом може да допринесе, она је, мислим, и обавезна да то чини.“

„Парови и Задруга нису Србија“

Ипак, због његовог слободног и неувијеног говора, против њега се већ месецима води негативна кампања. Она се посебно заоштрила након што је у једној изјави поменуо младе људе који би могли да се жртвују за добробит Србије. Питамо зашто баш ријеч „жртвовање“?

„Жртва је врло важна реч. Жртва је заправо повезана са служењем. Онај ко је спреман на жртву у било ком сегменту јавног деловања, треба да буде спреман и на то да уложи све што има, а да заузврат не добије ништа што је мерљиво вагом или мером или бројевима. Ако хоћете нешто да допринесете, морате да дате, а не да узимате.“

„Много пута сам имао прилику да се осведочим да постоје људи који желе да раде за добробит Србије и верујем да ће они кад-тад избити у први план. Они су нешто дијаметрално супротно ономе што се може видјети у ријалитији програмима, јер ријалитији – Парови и Задруга – нису права Србија и нису само то Срби. Ни издалека. То је само један делић Србије и нашег народа уопште, а Србија и Срби су ипак нешто више налик на Светог Саву или на Николу Теслу или Михајла Пупина. Дакле, на људе паметне, вредне, побожне и спремне на жртву за опште добро“, каже владика Григорије.

„Нико не сме да ради оно што му закони не допуштају“

С обзиром на то да је већ јасно рекао да неће бити политичар, питамо га и ко би данас био добар председник Србије? Ко би, ако не он, могао да уједини српску опозицију и на наредним изборима 2022. победи Александра Вучића?

„То може да буде сваки добар и поштен човек“, каже, али и наглашава да је неопходан систем у којем ниједан председник, премијер или министар „не сме да ради оно што му закони не допуштају“.

„Проблем је у томе што код нас када неко дође на власт, било коју, мисли да је постао све и свја. Да је постао бог, макар и са малим ‘б‘. То је оно што ја, као какав-такав интелектуалац, и као свештеник и као Србин и као хришћанин, али и као демократски опредељен човек, не желим да гледам равнодушно. То јавно критикујем и то је моје начин борбе за то да људи буду слободни и да се спроводе све тековине које је хришћанство уз помоћ других паметних људи донело свету – а то је укратко ова цивилизација у којој живимо“, рекао је за DW епископ Григорије.

„Политичари говоре оно што мисле да треба кажу“

Оно што му се такође ставља на терет јесте да никада није толико критиковао власт у Републици Српској, у време док је био владика захумско-херцеговачки и приморски. Односно, зашто није критиковао Милорада Додика колико данас критикује Вучића?

Каже да није тачно да није критиковао власт у Републици Српској. „И Додика сам више пута критиковао, поготово директно у нашим разговорима. И те критике су неретко уродиле плодом“.

Судећи по најновијим изјавама, изгледа да Додик сада „пере руке“ од Григорија. „Шта мене брига за владику Григорија и његове политичке изјаве. Ја с тим немам ништа“, рекао је актуелни председавајући трочланог Председништва Босне и Херцеговине, и додао да је Григорија уважавао док је био владика захумско-херцеговачки и приморски: „Тада се није мешао у политику“, истакао је Додик.

Коментаришући ту изјаву, владика Григорије каже: „Политичари говоре оно што мисле да треба да кажу у датом тренутку, и за шта процењују да им је тренутно корисно. И то је за њихово схватање политике нормално. С друге стране, ја имам потребу да говорим јасно и отворено о ономе што као епископ, човек и мислеће биће сматрам да је истина.“

Избор патријарха

Да ли ће додатна популарност којој доприносе и они који га нападају помоћи владики Григорију да постане патријарх и да ли он то уопште жели? Током беседе на дан Светог Григорија Богослова на неки начин је, чини се, већ дао одговор цитирајући тог светитеља који је живео у IV веку. „Свети Григроије Богослов се“, каже, „није устезао да упозори било кога ко је себе узнео превисоко да може да падне. А онда је то показао на делу и рекао, ’Ево ја нећу да будем патријарх’, и отишао из Цариграда.“

У одговору на питање кога види на трону Светог Саве, владика се опет позива на речи светог Григорија Богослова: „Волео бих да то буде неко ко ће моћи да се успротиви ако то буде потребно ради заштите општег добра.“

Сматра да у Српској православној цркви има довољно таквих људи „који имају свој став, који имају јасан приступ, који имају и духовну и умну и историјску и предањску димензију постојаности. Патријарх не може да буде неко ко калкулише, ко покушава да надмудри све, па онда на крају испадне да је надмудрио једино самог себе. Просто то треба буде неко ко има јасан, недвосмислен и слободан хришћански став, и ко је спреман да такав став брани од свих утицаја који би желели да га свету прикажу друкчијим или да га релативизују или разводне.“

„Пошто патријарха предлажу и бирају епископи – а и ми епископи смо људи који су на власти, а власт са собом носи и ту несрећну димензију сујете – свако од нас прво мора да се загледа у себе и, уколико је то истина, отворено и поштено призна и себи и другима: Ја нисам за тај трон. Ја у овом тренутку могу отворено и искрено да кажем – ја нисам за то“, поручује на крају владика диселдорфски и целе Немачке Григорије Дурић.


ИЗВОР: www.dw.com

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар