• Главни уредник Српског кола, листа Савеза Срба из региона, Трифко Ћоровић био је гост на РТС-у у емисији „Србија на вези“ коју уређују Мирослав Карлица и Нада Вукелић.

Ћоровић је искористио прилику да још једном позове Србе у Мостару да се региструју за предстојеће локалне изборе који ће се након 12 година одржати 20. децембра у граду на Неретви.

– Према попису из 1991. године у Мостару је живјело око 25.000 Срба и близу 10.000 Југословена. Сви ти људи имају право, ма гдје да живе, да гласају на наредним изборима уколико се пријаве ЦИК БиХ до 6. октобра 2020 године. Могу да учествују чак и ако немају важећа документа БиХ, под условом да су 1991. године живјели у Мостару и да су тада у њему евидентирани на попису становништва – рекао је Ћоровић и нагласио да је јединствену српску  листу „Остајте овдје заједно за наш Мостар“  подржала Република Српска и Србија, као и  СПЦ.

Мостар је велика шанса да Срби на простору Федерације БиХ узму оно што им и припада

Ово је прилика да промјенимо положај Срба у Мостару, који је, заиста, јако лош.
– Јединствена српска листа „Остајте овдје – заједно за наш Мостар“ је прилика не само да Срби у граду на Неретви узму оно што им припада, већ је и добар улог и тест да се на наредним изборима у Федерацији БиХ Срби појаве са јединственом листом што би потпуно могло да преокрене и положај Срба на том простору.

Први комесар за избјеглице у Србији оставио капитално свједочанство 

Говорећи о садржају Српског кола Ћоровић је подсјетио да је ријеч о јединственом листу који се штампа на ћирилици и ијекавском нарјечју, као и да је посвећен Србима који су родом и поријеклом са простора западно од Дунава и Саве.

– Поред позива Мостарцима за изборе, у овом броју посебно је значајан интервју првог комесара за избјеглице Републике Србије Добрице Вуловића. Судбина му је додијелила пионирски задатак да буде постављен на мјесто које прије њега практично никад није постојало. Ту дужност обављао је од 1992. до 1994 године, а то је период у коме је Србија за кратко вријеме примила скоро милион избјеглица.

Вуловић је са својим тимом који је чинило 12 запослених људи био изложен великом притиску, одговорности и очекивањима. Слушајући тужне судбине људи и сами запослени су улазили у разне облике депресије, а посао је константно растао, јер је било ноћи у којима би у Србији освануло преко 10.000 избјеглица за које је требало ријешити како кров над главом, тако и њихов статусни положај – рекао је Ћоровић и додао да је све то Вуловић забиљежио у капиталном дјелу „Србија земља избеглица“, који је писао 15 година.

– Ријеч је о студији исписаној на 3.000 страница у којој је описана историја избјеглиштва у Србији која је почела прије Берлинског конгреса 1878. године када су у Србију пристигле избјеглице у времену херцеговачког устанка против Турака. Осим подсјећања на те дане, ова књига представља право архивско благо и врло озбиљан историјски извор за нека будућа истраживања – рекао је Ћоровић.

Срби ни по коју цијену не треба да се мијешају у сукоб Бошњака и Хрвата…

Ћоровић се осврнуо и на недавну посјету Милорада Додика Загребу оцјенивши да је за Србе „веома опасно да се уплићу у сукоб Бошњака и Хрвата“.

–  Позиција Србије је ту потпуно јасна — апсолутно поштовање изворног Дејтонског споразума као јединог одрживог оквира за стабилност. Србија има уставну и моралну обавезу да чува тај споразум и подржава свој народ у Републици Српској и свим суседним земљама кроз очување институционалних права и изворних дејтонских надлежности – рекао је Ћоровић.

Милановићево рецитовање Шантићевих стихова је лицемјерно…

Направљен је осврт и на боравак Пленковића у Вариводама на помену страдалим српским цивилима који су побијени два мјесеца након завршетка злочиначке акције Олуја.

-Комеморације у Вариводама, Груборима и Гошићу морају бити много више од протоколарних догађаја. У тим селима побијено је 22 српска цивила, просечне старости 67 година, који нису представљали никакву опасност. За српску заједницу није довољно само присуство хрватских званичника, већ је неопходно да хрватско правосуђе коначно донесе праведне пресуде и казни сродне починиоце тих злочина. Без конкретних судских епилога и суочавања са историјским чињеницама, тешко је говорити о искреном помирењу..

Присуство српских представника на прослави ‘Олује’ у Книну и касније изјаве у Груборима нису донеле суштински помак за српски народ, већ су послужиле за стварање лажног утиска у међународној јавности да су сва отворена питања решена. Цитати и лепе речи немају праву тежину све док историјске чињенице подсећају на трагичну судбину стараца који су остали на својим огњиштима, а чији починиоци страдања ни до данас нису адекватно кажњени – рекао је Ћоровић.

Не требамо се бавити Ватиканом ни његовим свецима…

Он је прокоментарисао и ситуацију око канонизације Степинца.

– Нејасан ми је позив Ватикана упућен СПЦ. Мислим да се СПЦ не треба бавити ни Ватиканом ни његовим свецима. Римокатолици имају своју цркву, своју вјеру, па самим тим имају право да и сами канонизују кога год хоће – поручио је Ћоровић.

Направљен је осврт и на ситуацију након избора у Црној Гори.

Ћоровић је рекао да се Срби морају стрпити док се у потпуности не размонтира Ђукановићев србофобни режим.

– Према писању ЦГ медија прошле недеље Митрополит Амфилохије и владика Јоаникје били су код предсједника Вучића са молбом да утиче на представнике Демократског фронта да се тензије смање. За Србе у Црној Гори од суштинске је важности да победничка коалиција сачува јединство и стабилност, јер било какви унутрашњи сукоби штете интересима народа. Србија има природно и легитимно право да се у складу са међународним стандардима интересује за положај својих сународника. Очекујемо да ће нове политичке околности створити услове за преиспитивање спорног Закона о слободи вероисповести, али и за суштинско унапређење идентитетских права — пре свега заштиту ћириличног писма и омогућавање двојног држављанства, што би додатно олакшало везе Срба са матицом – рекао је Ћоровић који је на крају емисије истакао да управо теме о којима се говорило намећу закључак да је неопходно системско рјешавање проблема Срба у региону.

Надам се да ће нова Влада Србије имати Министарство за дијаспору и Србе у региону…

– Чекамо формирање Владе Србије које је најављено за октобар. Искрено се надам да ће власт препознати важност и осјетљивост овог питања и поново у свом саставу имати Министарство за дијаспору и Србе у региону. То би била снажна порука Србима ван матице да нису заборављени, али и гаранција да се њихови проблеми могу системским путем озбиљно рјешавати – закључио је Ћоровић.

Драгана Бокун/Српско коло