Марка Ресковића знају сви који су закорачили у требињски биоскоп, дошли да погледају позоришну представу или били на некој градској културној манифестацији.
Фото: Дубравка Чоловић / РАС Србија
Каблови, кључеви, филмска трака, с тим се Марко дружи више од четири деценије. Од дечака који је обожавао филмове, а кога су у почетку звали Мали, до вишедеценијског искуства кинооператера и рада на одржавању требињског Дома културе, доживљај биоскопа као друге куће у њему никада није нестао.
У свет филмских пројекција, позоришних представа и других културних дешавања закорачио је са 13 година, а само шест година касније добио је стално запослење.
– Одрастао сам у насељу у коме је и Дом културе, садашњи Културни центар. Волио сам филмове и стално сам обилазио, не бих ли ушао у биоскоп без карте. Да би ме пустили морао сам нешто и помоћи. Њима је требало радника, а мени слободних улазака. У почетку сам лепио плакате, носио столице, помагао све и након кратког времена ту сам стекао пријатеље. Звали су ме кад год је нешто требало – сећа се Марко својих првих сусрета са кућом културе.
Прво путовање
Још као дечак је са запосленима у Дому културе и локалној радио станици отпутовао у Книн, а то путовање му се заувек урезало у сећање.
– Почетком осамдесетих година прошлог века Радио Требиње и Радио Книн били су збратимљени, а ми смо одавде путовали на дружење. Ишао сам као техничка подршка, био у друштву новинара, музичара. Радиле су се емисије у Дому омладине у Книну, као и концерти, а забављали су их требињски музичари. Био сам задужен да дежурам током концерата и проверавам осигураче. Ниједног тренутка се нисам осећао запостављеним – препричава он своје прво путовање с будућим колегама.
Био је део екипе и на бројним концертима, који су се самдесетих година прошлог века одржавале у Требињу, али и широм бивше Југославије.
– Нема где нисам ишао, продавао карте, осигуравао озвучење, радио на обезбеђењу, водио рачуна о расвети, позорници и другим важним стварима за успешну организацију неког наступа. Радили смо и расвету за концерте, изборе за мис лета, пролећа, јесени. Једне године смо за избор мис у Котору постављали модну писту у затвореном базену пуном воде, што је тада био спектакл. То су биле незаборавне године, препуне ентузијазма и жеље за стварањем неког бољег амбијента – сећа се Марко.
Живот у Дому културе
Додаје да су се тада сви трудили да одраде свој посао на најбољи начин, а да је кино имало већу драж.
– Било је прозор у свет, излазак. Данас је све доступно, па се и најновији филмови погледају пре него што стигну у биоскоп, иако угођај никада не може бити исти. Пројекције су биле три пута дневно. Лети смо филмове пуштали на отвореном, у летном кину у Старом граду, где је био стари пројектор, који је уместо лампе имао угљен. Када је горио давао је светлост машини за пројекцију филма. Имали смо и покретни пројектор с којим смо повремено ишли у околна села и пуштали филмове за мештане и војску – описује Марко.
Од детињства ради у требињском Дому културе, а последњих 15-ак година и живи у објекту садашњег Културног центра.
– Биоскоп је одувек мој дом. И сада погледам сваки филм и према свему овде се односим с поштовањем. Никада нисам размишљао о напуштању биоскопа, веже ме нека магија за ово место. Надам се да ће и у пензији моја љубав бити иста, да ће ме неки нови момци препознати и пустити да уживам у добром филму – каже он.
Магија последњег реда
Марко каже да је било његових другова и другарица које је пуштао у биоскоп без карте. И доста професора је долазило редовно у кино. Претходно би га звали да им остави улазницу за филм и обавезно резервише 19. ред, који је био привилегија, јер ту није могао свако да седне.
– Они су тада били млади, дошли би с девојком или супругом, а у последњем реду нема никога иза и нико не може да смета. Ја бих испоштовао професоре у кину, а они мене у школи. Знало се ко долази на филмске пројекције и где ко седи. Посљедњи ред лево, седиште број два, остављало се до задњег момента – прича Марко.
Додаје да филмских трака, које је требало стално пратити, одавно нема, да је сада много лакше радити, али и да је нестала магија.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
