СОКОЛСКИ БИОСКОП 

  • После Првог светског рата соколска друштва су уз  предавања приказивала филмове. Соколско друштво у Вршцу приредило је четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже. (1)

Значај филма као просветног средства у Савезу Сокола уочен је 1931. Тада је почео рад на стварању збирки филмова и дијапозитива, снимању првих филмова (Летовање соколског нараштаја на Палићу, Један дан живота сокола-нараштајца) и филмских журнала (О Новом Саду, Спорт на Фрушкој гори). Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве, организовање просветне пропаганде путем филма (2). Секција је сем филмова о соколима снимила сахрану краља Александра „Погреб Краља Александра I“. Предавања уз употребу филмова било је 1933. 281, а 1934. 306.(3)

Сем соколских филмова соколска друштва и чете приказивали су здравствене филмове добијене од Хигијенских завода.  Соколи су сматрали да „са нашим културним филмом треба да дођемо и у најзабаченије село Југославије и унесемо знање, културу и цивилизацију“. У чланку „Соколски филм на селу“ описује се приказивање филмова у соколском дому С. Д. Предвор и у школи у Олшавки: „Немогуће је описати какав је утисак оставио филм на њих. Биће јасније, ако напоменем да некоји од њих још нису ни воза видели. .. . То је најкраћи приказ како је деловао соколски филм на село. Ми само желимо да га што чешће видимо.“(4)

Извештаји из жупа у којима је почело приказивање филмова говорили су да је акција са филмом „наишла на неописиво одушевљење и одзив нашег тежачког света“. Из жупе Мостар јављали су да „сељаци из удаљених села по неколико километара силазе у масама са брда, са бакљама и лучем, заједно са женама и децом да виде соколски филм и чују соколско предавање.“ (5) У Књизи за соколско село” истицали су : И старо и младо, и мушко и женско скупи се да гледа “Чуда која  играју по платну”. Послије завршетка приказа читава околина с нарочитим уживањем припричава с великим интересовањем о тим чудним приказима сјећајући се  и најмањих покрета у филму приказаних, те једва чекају приказ другог филма.” Соколска чета у Дивину приказала је 13. јануара 1937.  у просторијама основне школе васпитно-хигијенски филм Двије секе”. Филм је снимљен у околини Загреба и приказивао је одгој детета у три чина. Био је приказан упоредан живот две сестре сељанке. Једна сестра је после завршене домаћичке школе у Загребу применила све корисне ствари које је научила у школи и то : одгој деце, кућанство и домаћинство. Друга сестра је потцењивала школовање, и задржала дотадашњи примитиван начин живота. Филм је приказан уз предавање, које је било састављено према садржају филма. Пројекцији филма присуствовало је око триста гледалаца. Филм је изазвао сензацију у селима. Чланови чете намеравали су да филм прикажу у још неколико сеоских чета. (6)

Међу филмовима које су у међуратном периоду снимали соколи истицао се дугометражни документарни филм „Ој  летни  сиви  соколе” о таборовању  новосадске соколске жупе  на  Бледу јула 1934. Соколска штампа пратила је рад на филму и његово касније приказивање широм Југославије. У „Соколском гласнику” од 22 децембра 1932. изашло је саопштење да ће Просветни одбор Савеза СКЈ приредити таборовање за око 150 сокола свих категорија са територије жупе Нови Сад на Бледу јула 1933. Предвиђено је да таборовање које је требало да траје 30 дана буде снимљено за филм. (7) На иницијативу Просветног одбора новосадска соколска жупа  организовала је таборовање на  Бледу Звучни филм од 2.500 метара приказивао је живот у табору од јутра до мрака. (8)

На филму је приказан  узоран  живот  соколске  омладине и  лепоте  словеначких  предела. Посело  у табору   посетила  је  краљица  Марија  са  синовима. Неколико  дана  после  њих, табор  је  посетио краљ Александар. Мих. Миловановић је у „Соколској просвети” описао посету краља соколском табору 17 јула 1934 . Краљ Александар је дошао изненада, у пратњи једног официра. Хтео је да види соколе онда када нису очекивали госте. Затекао их је како поправљају свој највећи шатор-хангар који је порушила олуја. Чим су угледали краљев аутомобил, како улази на капију, соколи су поскакали са крова шатора и опколили свог краља и поздравили га “Соколским поздравом” : „Соколском снагом свом, За Краља, за Народ, за мили Дом: Здраво ! Здраво ! Здраво ! “. Провели су га кроз цео табор, од шатора до шатора, да би све прегледао и видео. Краљ се о свему распитивао, улазио у шаторе, разгледао таборске постеље, „а када наиђосмо на шаторе, који су носили имена великих соколских покојника : „Брат Гортан”, „Брат Малеј”, „Брат Вељко Чубриловић” и др., Краљ дуго застајкиваше, и озбиљним достојанственим погледом посматраше цвећем окићене табле са натписима,” Отишли су у кухињу, где се краљ распитивао о исхрани, о организацији набавке намирница … . После прегледа унутрашњег уређења табора, соколи су приредили на брзину мали програм. Две вежбе са мушком и женском децом, вежбе на вратилу и разбоју и неколико веселих дечјих игара били су импровизовани програм. Краљ је после сваке тачке аплаудирао и честитао вежбачима. После пола сата краљ је завршио посету.  Филм  је од  стране  Министарства  просвете  препоручен   целокупној  школској омладини. (9) Филм је наручио Савезни просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије а снимила  га је  Школа  народног  здравља из  Загреба. У снимању  су  из  Школе  учествовали    редитељ  Камило  Бреслер, педагог  Школе  и  члан сокола;  Александар Герасимов, инжињер  и  Анатолиј  Базаров, оператер. Од  истакнутих   сокола  у  табору  су  радили  са  омладином  Милан  Стевановић, првак  у  вежбама  на  вратилу  и  таборски  хоровођа  композитор  Светолик   Пашћан.  Пашћан  је  написао  текст   и  компоновао  музику  за  филм.  Просветни  одбор С.С.К.Ј. штампао  је  књигу  о таборовању  на  Бледу. Књига „Ој летни, сиви соколе” била је илустрована  са  108 снимака  из  филма (10) Др. Миливој Павловић истакао је у свом чланку  „Ој летни, сиви соколе” да, уз просветни одбор из Новог Сада, велике заслуге Веље Поповића, члана Просветног одбора Савеза Сокола и референта за трезвењаштво и таборовање, за приређивање таборовања на Бледу 1934. Табор на Бледу био је уређен како се пожелети могло : здравствени услови, купање у језеру, летње вежбалиште, уређен логорски живот, допуњен соколским предавањима, поселима, песмом, музиком и дилетантским представама. Књига о табору илустровала је тај живот, то је соколска смотра и значајно средство за соколску пропаганду. У тексту дат је опис живота у табору : долазак, сређивање табора, свакодневни живот, ручак, одмор, излети недељом и празником, предавања и духовна забава („Кад се тело одмара, онда дух ствара”) посела, посета краља Петра као престолонаследника и старешине Савеза Сокола, са краљицом а доцније посету краља Александра. Књига је била допуна филма, а филм се могао сматрати илустрацијом књиге. Веља Поповић је показао, какав је значај живота у природи, на чистом ваздуху, у братској средини. Писац је истакао да је књига пример који је требало подражавати. О свим летовањима требало је оставити трајног спомена. (11)

Штампа Савеза Сокола пратила је приказивање филма и реакције гледалаца. У својим Извештајима о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије старешинство сокола је извештавало у којим  местима је био приказан филм.

„Ој  летни  сиви  соколе”  био   је   приказан 1936.    на   Двору  краља  Петра II. Једна  копија  филма  била   је  чувана   у  дворској  библиотеци (12).

Филм је свечано приказан 19. фебруара 1937. у београдском биоскопу „Уранија” увече и наредних дана. Премијери су присуствовали краљевски намесник  др. Иво Перовић, министар војске и морнарице генерал Марић, … дипломатски представници, чланови управе, просветног одбора и начелништва Савеза СКЈ. Пред само приказивање филма члан управе Савеза Сокола др. Милорад Драгић у свом говору истакао је : „… „Ој летни сиви соколе” јесте апотеоза, песма и химна раду и правим здравим радостима живота.”  У режирању филма од стране Савеза Сокола  учествовали су Веља Поповић и Михаило Миловановић. Музичку обраду је извршио Светолик Пашћан, а развијање, синхронизовање, копирање и умножавање филма извршено је у Хигијенском заводу у Загребу. У филму су били приказани Блед, Винтгар, извор Савице, Триглав, … .  (13) У оквиру прославе отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. филм „Ој  летни  сиви  соколе” приказан је у биоскопу „Империјал”. Пре почетка филма просветар жупе Сарајево Љубунчић укратко је изнео значај соколства. Пројекцији филма су присуствовали бројни представници војске, банске управе, општине, Савеза СКЈ и Соколске жупе Сарајево, соколи и грађани. (14)

Филм је 1937. приказан у Београду, Прилепу, Косовској Митровици, Старом Тргу, Битољу, Приштини, Призрену, Шабцу, Ваљеву, Црвенки, Чачку, Панчеву, Земуну, Зеници, Старом Бечеју, Мостару, Теслићу, Ковину, Крагујевцу и Сарајеву.

Приказан је 1938. у Вуковару, Сушине Ђурђеновцу, Јагодини, Новој Градишки, Сиску, Кумбору, Карловцу, Нишу, Ћуприји, Дубровнику, Петрињи, Цриквеници, Новом Врбасу, Битољу, Чаковцу, Зајечару, Загорју об Сави, Сињу, Делницама, Пожаревцу, Нем. Елемиру, Буљкесу, Новом Месту, Сремској Митровици, Вршцу, Бачком Петровом Селу, Славонском Броду, Љубљани, Старој Пазови, Јаша Томићу, Сремским Карловцима, Дарувару, Кутини, Вировитици, Јесеницама, Бледу, Брчком, Бијељини, Корчули, Босанском Шамцу, Сомбору, Лашком, Дебељачи, Храснику и Домжалама. (15)  Године 1939. Филм је приказан у Трбовљу, Суботици, Руми, Марибору, Тржићу, Загребу, Љубљани, Сплиту, Цељу, Шибенику, Тузли, Севници, Словењградцу, Бања Луци, Мурској Соботи, Бјеловару, Осијеку, Жури, Винковцима, Славонској Пожези, Дервенти, Љутомеру, Шкофјој Лоци, Тителу и Охриду. (16)

Реакције публике су биле различите. Филм је био приказан у Соколском Дому у Сремској Митровици. Посетила га је сва школска и соколска омладина, дочим остала публика није показивала довољан интерес. Извештач листа „Око Соколово” из Београда коментарисао је : „Стекло се уверење да наша одрасла публика запоставља филм овакве врсте филмовима с туђинским обележјима и еротичном и авантуристичком садржином. Већ зато што је филм на нашем језику и што се њиме манифестује љубав према народу и отаџбини  не  би требало да буде оваквих појава, које би нам такво уверење наметале.” (17) У извештају из Трогира од 14 марта 1939.  истицало се : „Јучер се у Трогиру приказивао наш први Соколски тон филм „Ој летни сиви Соколе”. Даване су две претставе које су биле одлично посећене од чланова и пријатеља соколства. Овај технички одлично уређени филм оставио је својим садржајем изванредан утисак на публику, која је многе сцене из соколског живота попратила са одушевљеним пљеском и поклицима.” Ураниа Тон кино у Новој Градишки писала је Савезу Сокола : „Филм је одличан. Кад будете имали сличних филмова молимо, изволите нам одмах јавити.” (18) У Кнежеву и Белом Манастиру 4 и 5 маја 1939. приказан је соколски филм „Ој летни сиви соколе !”. У чланку у „Братству” истакнуто је да је  филм на све гледаоце оставио снажан утисак. (19)

Соколски Општи просветни течај одржан је од 6 до 20 августа 1939. у Савезној просветној школи у Београду. Течај је одржан у студентском дому у Београду. Течајцима су били приказани узани филмови са соколских слетова и медицински филм „Бич човечанства”. Специјално за течајце приказан је филм „Ој летни сиви Соколе!”.  (20)

Са филмовима из словенских земаља и филмом  „Ој летни сиви Соколе!” соколи су хтели да се супроставе превласти страних филмова у Југославији.   Пера Секулић је у књижици   „Соколско деловање у Суботици” о утицају страног филма истакао :  „Какав је по правилу садржај тих филмова ?  Најчешће разоран по васпитање наше омладине, а веома често штетан за наше националне интересе. Живот разбојника и гусара, како оних по мору и дивљим шумама, тако и оних по салонима, будоарима и врло отменим круговима. Ништа доброг, ништа племенитог и лепог не показује омладини, која је у добу кад тражи правце у свом животу и кад треба себе да изграђује на јаким моралним темељима. — Хусарска униформа на биоскопском платну и звук познатих мелодија, какве све прохтеве не изазива и какве све успомене не оживљава код неких наших суграђана ?”  (21)

Филм је био приказан и  исељеницима у САД. Новине „Американски Србобран” из Питсбурга донеле су велики чланак о приказивању филма, у коме је између осталог стајало : „Старији, уз лепо уживање гледањем ових филмова, … мелодија лепе песме, слушањем милозвучног језика – видели су нешто и за поуку: Куда би стигли и допрли у нашим народним организацијама, да уведемо у наше организације ону дисциплину, сложан и плански рад, који се видео међу Соколима и Соколицама на Бледу! Није чудо што су ово летовалиште Сокола посетили Краљ и Краљица, и што у спомен књизи прочитасмо име и краљевића Томислава … . Нема спора, ко год је овај говорећи филм гледао, сваки је изашао са програма радоснијега срца и уздигнуте душе; а могуће и тугом за својим старим завичајем. Не мери се све само са физичком мером и новчаником.”(22)

Чланови  Савезног Просветног одбора Савеза Сокола учествовали су и у снимању филмова које су снимали други за соколе. У биоскопу Ураниа” 1939. приказиван је неколико дана филм “Југословенски Соколи на IX слету бугарских “Јунака” у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда, био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора ССКЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу “Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима. (23) У 1939. снимљен је  „Слет у Софији”. Снимање је коштало 20.000 динара. С филмом је располагала фирма Стевана Мишковића до 1 маја 1940. (24) Филмове  „Београдски слет 1937” и „Соколски слет у Скопљу” приказивао је Артистик филм из Београда. Били су приказани 1938. у : Косовској Митровици, Новом Саду,  Новом Пазару, Шиду, Свилајнцу, Београду, Сарајеву, Приштини, Борском Руднику, Чачку, Вршцу, Бијељини, Темерину, Борову, Трбовљу, Перлезу, Жабљу, Тузли, Бегеј Св. Ђурађу, Мостару, Куманову, Вуковару, Марибору, Пожаревцу, Пакрацу, Корчули, Петровграду, Нишу и Скопљу. Приход од приказивања звучних филмова од 31. марта 1938. до 24. марта 1939. био је 36.332,95 динара. Целокупни приход од приказивања  звучних филмова до 1939. био је 75.070,50 динара. Савез Сокола основао је Фонд за нормални филм, за који је био израђен правилник. Фонд је био самосталан. (25)

Артистик филм приказао је филмове  „Соколски слет у Београду” и „Соколски слет у Скопљу” 1939. у Бачкој Паланци, Вуковару, Суботици, Петровцу на Млави, Дебељачи, Борову, Марибору, Куманову, Бегеј Св. Ђурђу, Осијеку, Врднику, Крушевцу, Панчеву, Ковину, Ердевику, Зеници, Тузли, Старом Футогу и Банатском Карловцу.  Од приказивања звучних филмова зарада је била 80. 204 динара. Фонд за нормални филм бринуо се за снимање филмова соколског и несоколског садржаја.

Приказивани  су нормални (35 мм) и уски (16 мм) филмови. У 1939. снимљена су 3 филма од 16 мм. Снимљен је у боји Соколски слет у Софији као и  свечаности у Букурешту и Ауто трке.  Соколска жупа Скопље приказала је 1939. 10 узаних филмова пред 3.485 гледалаца. По броју гледалаца узаних филмова 1939.  соколске јединице и установе  долазиле су редом : Школа Цар Урош у Београду, Жупа Шибеник, Друштво Содражица, Жупа Сарајево, Жупа  Крагујевац, Соколско друштво Београд Матица, Соколско  друштво Тител,  Савез Сокола  Београд, Основна школа Војислав Илић Београд, Привредник Београд, Основна школа Матија Бан Београд (сада школа Јосиф Панчић на Бановом Брду), Соколско друштво Петроварадин, школа Цар Душан  Београд, Жупа Вараждин,  Жупа Крањ, Соколско  друштво Руше,  Жупа Осијек, V мушка гимназија  Београд,  Соко I Београд, Руски Соко Београд, Спорт клуб Југославија Београд. У соколским јединицама приказане су 1938. 1.264 кино представе, а 1939. само 794. (26) Културно – просветном раду сокола више су одговарали документарни филмови, али због неразвијености биоскопске мреже у тадашњој Југославији соколска друштва приказивала су сем документарних и игране филмове.  Филмски прикази изазивали су сензацију. Биоскоп у Соколском дому Херцег Нови, давао је недељно 5 играних филмова. Пошто су у Југославији доминирали амерички и немачки филмови, соколи су се трудили да прикажу филмове из словенских земаља. У херцегновском биоскопу „Соколски дом“ приказан је 5 априла 1941 године совјетски филм у боји „Сорочински сајам“.(27)

 

Савез Сокола радио је на организовању просветне пропаганде путем филма. Соколска друштва приказивала су филмове Јадранске Страже, Аеро-клуба, … .У сарадњи са Хигијенским заводима васпитно-здравствени филмови приказивани су пре свега на селу. Здравственим филмовима трудили су се да унапреде хигијенска схватања на селу и тако предупреде избијање епидемија. Документарним филмовима пропагирали су нове спортове као што су смучање, одбојка, кошарка, једриличарство и ваздухопловство. Соколима  је филм био и једно од средстава којима су се служили да својој публици приближе остале словенске народе. Соколи су створили  Савезни инвентар узаних филмова. Чланови  Савезног Просветног одбора Савеза Сокола учествовали су и у снимању филмова које су снимали други за соколе. Соколи су  нарочито  били  поносни  на  документарни филм  „Ој  летни  сиви  соколе”,  који је  приказивао таборовање  новосадске соколске жупе  на  Бледу јула 1934.  Филм је наручио Савезни просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије а снимила  га је  Школа  народног  здравља из  Загреба.   Просветни  одбор Савеза С.К.Ј. штампао  је  књигу  о таборовању  на  Бледу, Ој летни, сиви Соколе” илустровану  са  сликама  из  филма.  Филм  је био приказан широм Југославије и међу исељеницима у САД.   У својим Извештајима о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије старешинство сокола извештавало је у којим  местима је био приказан филм. Са таквим филмом соколи су хтели да се супроставе превази страног филма (америчког и немачког) у Југославији. Соколска штампа пратила је приказивања филмова и реакције гледалаца.  Реакције публике о филму „Ој летни, сиви Соколе биле су различите. Негде је филм био дочекан са одушевљењем, а негде је био игнорисан од дела публике. Сем филма „Ој  летни  сиви  соколе” соколи су приказивали узане филмове.  Неке соколске јединице нису биле ажурне у слању својих извештаја Савезу. После стварања Бановине Хрватске 1939. дошло је до напада на соколске домове у Бановини, што је омело приказивање филмова, а извештаји соколских јединица су се често загубили у поштама на територији Бановине Хрватске. Све то је утицало на изнете податке у извештајима о приказивању филмова.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Напомене  :
  1. А.Т, „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;
  2. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;
  3. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 62, 65;
  4. „Соколска просвета”, Нови Сад , Јануар 1934, год. IV, стр. 45; „Соколски филм на селу, „Соколска Просвета”, Београд Јануар 1935,  Год.V, бр. 1, стр. 39;
  5. Љубодраг Димић, „Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941”, I, Београд 1997, стр. 456;
  6. Петар Ћулафић, Филм у служби просвећивања села”, Књига за соколско село”, Мостар Сарајево фебруар 1937, бр. 2, стр. 25; С.Р, „Кино претстава у Дивину”, „Књига за соколско село”,  Мостар Сарајево фебруар 1937, бр. 2, стр.  11;
  7. „Узорно таборење просветног одбора Савеза СКЈ”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 22 децембра 1932, бр. 51,стр. 2;
  8. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 81;
  9. „Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84;   Мих. А. Миловановић (Нови Сад), „Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ међу Соколима на Бледу 17 јула 1934 године”,  „Соколска просвета”, Нови Сад, новембар 1934, бр. 9, стр. 370;                   
  10. Велимир Поповић, Михајло А. Миловановић, „Ој летни,сиви соколе,, Просветни одбор Савеза Сокола краљевине Југославије, Нови Сад, 1934, стр. 33, 84, 98, 99,114,119;
  11. Др. Миливој Павловић, Скопље, „Ој летни, сиви соколе”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр. 6;
  12. Марија Благојевић, „Визуелна култура сокола, стр. 49, „Соколска књижница, (Растко Српска култура на интернету rastko.rs)
  13. „Ој летни сиви соколе”, „Соколски Гласник”,Београд, 5 март 1937, бр. 6, стр. 4;
  14. „Свечано отворење велебног Соколског дома  Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Сарајеву”,  „Соколски гласник“, Београд, 20 новембар 1937, бр. 36, стр. 1;                                                                                
  15. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73; 
  16. „Извештај управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 82;
  17. Филм „Ој летни, сиви Соколе !”, Соколски живот, „Око Соколово”, Београд, 9 Октобар 1938,  бр. 8;                                                                                                                        
  18. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;  
  19. Б.С, „Окружни састанак у Белом Манастиру”, „Братство”, Осијек, 10 маја 1939, бр. 5, стр. 85;
  20. Антун Милинковић, Слав. Брод, „Савезни просветни течај”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 181, 182;
  21. Пера Секулић, Суботици позориште!”,  „Соколско деловање у Суботици”, Суботица 1936, стр. 71;
  22. „Филм, Ој, Летни Сиви Соколе”, у Америци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 март 1941, бр. 11, стр. 10; 
  23. „Са великим успехом приказује се соколски филм о слету у Софији”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;
  24. „Извештај управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 82, 83;
  25. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23. априла 1939 године”, стр. 73; 
  26. „Извештај управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 82, 83;
  27. Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег -Нови“, Херцег Нови 2008, стр. 63; Симо Чоловић, „Херцег Нови у кинематографији Црне Горе“, Херцег Нови, 2005, стр. 24;

 

 

  

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар