Требиње има много разлога да у свом називу носи епитет посебан, али мало ко зна да је жута кошћела испред Епархијског дома најрепрезентативнији примјерак ове ендемске врсте у БиХ.
Требињску кошћелу је својевремено, као најзначајнији ботанички раритет тог самониклог дрвета у БиХ евидентирао познати југословенски ботаничар Чедомил Шилић.
„Ово ендемско листопадно дрво спада у ред угрожених врста у државама Источне Европе, Средоземља и Мале Азије. Требињску жуту кошћелу, веома интересантног хабитуса професор Шилић уврстио је у списак биљних врста за Црвену књигу Босне и Херцеговине (Књига садржи детаљније податке о основним карактеристикама врсте, о степену њене угрожености, факторима угрожавања, као и приједлогом мјера за заштиту саме врсте) који је објављен 1996. године у Гласнику Земаљског музеја Босне и Херцеговине“, каже за портал Радио Требиње пејзажни архитекта Катица Арар, професор Свеучилишта у Мостару.
Црвена листа заштићених врста флоре и фауне Републике Српске
Према њеним сазнањима, на подручју Требиња налазе се још два мања примјерка овог ендемског дрвета, вјероватно на подручју Засада.
Она напомиње да се неколико примјерака ове угрожене врсте налази на подручју Зелениковца залеђу Неума, као и у Далмацији.
„То је мало самоникло листопадно дрво или овећи жбун, висине до 8 метара. Има добро развијен корјенов систем, дубоко продире у кречњачки камењар. Станиште жуте кошћеле је на сувим, скелетним земљштима до 900 метара надморске висине Користи се за пошумљавање “љутог крша”, али и као декоративна врста“.
Жута кошћела као као природна ријеткост и аутохтона врста је уврштена у Црвену листу заштићених врста флоре и фауне Републике Српске, коју је израдио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
