ТРЕБИЊЕ, 23. НОВЕМБАР 2019. ГОДИНЕ: Промоција књиге “Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија”

Аутор је обрадио старе српске рукописе у Аустријској националној библиотеци, (157 рукописа), у Универзитетској библиотеци (један рукопис) и библиотеци манастира Конгрегације Мехитариста у Бечу (један рукопис).

Појединачно су објављени сви рукописи које је купио Бартоломеј (Јернеј) Копитар од бугарских монаха у Хиландару 1827. године кад су они били већина и када су са задовољством крчмили српско благо; затим сви рукописи (46) које су продали Вук Караџић и рукописи (4) које је после очеве смрти продала Вукова ћерка Вилхелмина (Мина) Караџић. Такође, презентовани су сви рукописи које је откупио Франц Миклошич. На једном месту систематизован је и преглед свих старих српских рукописа и старих штампаних књига у Бечу, као и преглед српске штампе у Бечу, дакле све што је Аутор пронашао на ова три места, остављајући на ползу отечества и потомства, не претендујући да да последњу реч по овом питању, већ да овим докумeнтарним делом олакша посао будућим истраживачима који се неће односити маћехински према расутом српском благу по свету.

БИЉЕШКА О АУТОРУ

Петар Милатовић Острошки, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети код Даниловграда, Црној Гори.
Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Удружења аустријских аутора, Матице српске.
Одржао је преко 1300 књижевних вечери и политичких предавања од 1. децембра 1983. године до данас: у Бечу, Клагенфурту, Грацу, Линцу, Инсбруку, Салцбургу, Сант Галену, Женеви, Цириху, Франкфурту, Дортмунду, Штутгарту, Дизелдорфу, Паризу, Марсељу, Лондону, Чикагу, Кливеланду, Индијанаполису, Детроиту, Њујорку, Њу Џерсију, Канбери, Сиднеју, Бризбанеу, Мелбурну, Перту Аделаиди… Организовао је и предводио 200 српских масовних митинга у Бечу у ери најгоре медијске сатанизације српског народа у страним медијима.
Оснивач је и финансијер „Српског Дома“ (Reinprechtsdorferstraße 2; 1050 Wien) и касније на адреси (Blumauergasse 24; 1020 Wien). У „Српском Дому“ налазила се „Српска школа“ у којој су деца изучавала: српски језик, српску историју и веронауку.
Оснивач је штампарије у Бечу (Europrint, Breitenfurterstraße 56-60) у којој је штампао новине „Глас Срба“.
У Бечу је оснивач српских удружења: „Његош“, „Глас Срба“, СНО (Српска народна одбрана у Европи), Српски културно-информативни центар у Бечу, медија: Глас Срба, Истина, Србослов и Словословље.
Добитник је:
– прве награде радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију;
– друге награде на такмичењу младих песника 1969. године у Подгорици;
– прве награде на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду;
– прве награде на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу;
– прве награде за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године;
– Крст Светог Лазара Јерусалимског 2011. године;
– Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године;
– Повеље „Свети Сава“ за књижевна дела посвећена српском народу, у Источном Сарајеву 2015. године.
Све награде је одбијао да прими сматрајући да литература није спортско надметање и клановска менажерија.
Књижевне радове од своје ране младости, почев од 1962. године када је у добио прву награду на конкурсу радио-станице у Подгорици и касније је објављивао у многим листовима и часописима за књижевност, културу и умјетност, од којих треба издвојити: Стварање, Побједу, Багдалу, Кораке, Књижевне новине, Савременик, Хеликон, Српске видике, Глас Срба, Слободу, Американски Србобран, Нашу реч, Словословље, Српску борбу, Искру, Бели орао, Сувобор, Глас Канадских Срба и многе друге, а поезија му је објављивана преко разних радио-станица у земљи и иностранству на српском и њемачком језику.
До сада су му објављене следеће књиге:
1) Перица пун зезалица, поезија за дјецу. Херцег Нови 1977. Независно издање;
2) Слово о ријечима (поезија), СПАЈ, Београд 1980.
3) Главограми (поезија), Заједница књижевних клубова Србије, Београд 1982.;
4) Трпијада (афоризми). Заједница књижевних клубова Србије ,Београд 1983.;
5) Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Независно издање Беч 1986.;
6) Реторика астралика (поезија). Независно издање. Београд 1989.;
7) Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Српско културно удружење „Његош“, Београд – Беч 1989.;
За одбрану народа (политички есеј). Независно издање, Никшић 1989. (Седам издања)
9) У име народа (коментари, есеји и полемике. Српско културно удружење „Његош“ , Беч и ОСЧ „Равна Гора“, Сиднеј. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања;
10) Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. Српско културно удружење „Његош“, Беч – Београд 1989. – 1990. (Четири издања).;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2-31
11) Сеобе путева (поезија). АИЗ „Досије“, Београд Београд 1991.
12) Лов на Тита (романсирана исповест српског командоса). АИЗ „Досије“, Београд 1991.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 86-81563-15-7
13) Протерана Србија (студија о српској емиграцији). АИЗ „Досије“, Београд 1991.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 86-81563-16-5
14) Испод небеских кандила (поезија). Издање пријатеља. Беч 1992.;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/.2(436)-1
ISBN 5918220
15) Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским и прекоморским земљама). Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији, Беч 1992.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2.(436)-94
ISBN 5917964
16) Уствотворци – издајници (политички есеј). Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији, Беч 1992.;
17) Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента и америчке амбасаде у Бечу. Беч 1992.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2(436)-5
5965068
18) Очи у очи (интервјуи, коментари). Глас Срба, Беч-Индијанаполис 1993.;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар