• После ослобођења и уједињења 1918. у Орашцу, селу у околини Дубровника на власти су остали исти људи као под Аустријом.

Соколи у околини Дубровника

У допису из Орашца у дубровачком листу „Рад” 1920. наводи се:  „Да је бивши режим штитио и бранио своје скутоноше, то је опће познато. Помоћу сличних елемената подржавао је свој привремени опстанак. Мађу такове спада наш начелник Влајки. Човјек без способности за то мјесто, одликован је „златним крстом за заслуге”. Сервилан као што је био, он се је знао живо заузимати за аустријске ратне зајмове и трчао по кућама да сакупља, дао из опћинске благајне неке стотинице, и још питао да му опћ. вијеће одобри колосални зајам, 20-30.000, да и то поклони Аустрији за ратовање, док, разумије се, (бар нама није познато) није се макнуо за зајам Југославије. Начелник Влајки допуштао је да се њемачки уредује у опћ. уреду, а опћ. тајник Обрстер – да угоди своме шефу – њемачким говором поздрави Фридрика Хабсбурга када је овуда прошао. Уз горње, наша опћина починила је и других недопуштених ствари, проти којих смо, своједобно, подигнули тужбу, на коју, и ако темељита, није услиједило ријешење од ц. к. власти. Падом Аустрије, предвиђајући да је пала и протекција становитих елемената, опет смо се тужили, набројив шта се догађа код наше опћине, о чему су били проведени односни извиди. Ту је било : да ми или опћина будемо окривљени. Ипак ништа ! Ово је несхватљиво, јер цијенимо да Земаљска Влада не штити једног аустрофила, а који недопуштено води опћинске послове. … како се је сумпор послат за виноградаре дијелио само пријатељима, а тако  и  пшеница;  како је опћина сама примала све вој. потпоре,  и странкама узимала по више круна; …Све ово до данас није ријешено. Сада је наш начелник охрабљен, те ће настојат да будућих опћ. избора изађу опет његови пријатељи. У том послу помоће му клерикалац-истомишљеник, члан бивше  частне службе,  јунак неког политичког процеса, изгледан човјек својим дужностима, сада велики националиста, јуриста, пацифиста, моралиста и – ратни трговац.”(1)

Соколско друштво у Дубровнику  је ради унапређења пољопривреде и ширења патриотизма радило на оснивању сеоских соколских чета. Рођендан престолонаследника Петра прославио је 6. септембра 1931. дубровачки соко заједно са својим сеоским четама из Орашца и Затона. Соколско друштво приредило је излет у Орашац. После свечаности у Дубровнику, засебним паробродом све категорије Сокола, на челу са музиком, пошле су у луку Затон. Сеоска чета Затон срдачно је дочекала излетнике, па су се сви заједно упутили у Орашац. Старешина чете у Орашцу, добровољац са солунског фронта Лука Злошило, одржао је соколима патриотски говор. Соколе је поздравио и подстарешина чете Антун Тројановић из Трстеног. Староста дубровачког сокола Нико Шутић захвалио се на братском дочеку. Говори су поздрављени са поклицима краљу, отаџбини и престолонаследнику. После кратког одмора у скромном соколском дому вежбачи су наступили на заједничкој јавној вежби. На вежби биле су тачке : женска деца извела су просте вежбе слета у Сплиту; сеоске чете Орашца и Затона вежбале су вежбе са штаповима; чланови сокола из Дубровника изводили су просте вежбе слета у Сплиту; чланице из Дубровника извеле су вежбе са чуњевима слета у Сплиту; женски нараштај из Дубровника извеле су просте вежбе слета у Сплиту; чланство из Дубровника извело је вежбе на пречи; женски нараштај из Дубровника ритмичне вежбе „Црногорке”. Раздрагана публика поздравила је вежбе са френетичним одобравањем. Након вежбе одржана је забава „под платаном” уз игру народних кола. При одласку дубровачких сокола и чете Затон, сви соколи сврстани у редове промарширали су кроз Орашац до соколане. Испред соколане говорио је Л. Мозара, а којем се у име дубровачких сокола захвалио Иван Ковач.   (2)

Соколско Друштво Дубровник имало је 1932. 9 чета са 491 чланом, 26 нараштаја и 134 деце а 1933. 18 чета са 916 чланова, 74 нараштаја и 201 деце. Соколска чета Орашац основана  1931.  имала је 1934. 74 члана. (3)

У Управи чете Орашац 1934. били  су : старешина Карло Ракиџија, заменик старешине Нико Фери, вођа Антун Ракиџија, тајник Луко Лучић, благајник Антун Павићевић, заменик благајника Иво Кирола, Иво А. Кљуничек, просветар Надан Палчок, заменик просветара Лујо Мозара, економ Иво Кирола, референт за пољопривреду Андрија Надалин, прочелник музике Михо Домаћин. Ревизори су били : Влахо Сухор и Луко Куси.(4)

Чета је 1935. имала соколску музику са 23 члана. Исте године одржано је четно гусларско такмичење. Победио је Ђорђо Иванишевић. Крајем децембра 1935. у чети је било 81 члан од којих : 62 члана, 13 чланица, 5 нараштајаца и 1 нараштајка. (5)

Дубровачки соколи приредили су  1935. излет у Слано. Било је 300 излетника. Успут је брод примио соколе из Орашца и Затона. (6)

Карта из књиге Луцијана Марчића „Дубровник и околина“ (1937. година)

Старешина чете Карло Ракиђија је у  чланку „Соко приморац соколу брђанину” у листу „Књига за соколско село” истакао : „Протекло је много воде од оног сарајевског слета кад смо се ја и моја браћа упознали с тобом и твојим соколима. Од онда много се нешто измијенило, па и на горе, али наша је чета остала цјелокупна (осим једног слабића), а наш соколски рад се удвостручио. Нема те силе која би нас могла поколебати, а камоли скренути са оног правца којим смо једанпут за увијек пошли … Ми приморски соколи налазимо се у другим, могуће бољим економским приликама него ви тамо у кршу, али зато соколујемо под тежим околностима него што су код вас.” (7)

У Дубровнику су 20. септембра 1936. одржане окружне и четне соколске лакоатлетске утакмице. Утакмице су одржане пре подне на Грушком пољу. Учествовало је 11 такмичарских врста. Победила је соколска чета Затон и по трећи пут добила сребрни ловор–венац, дар краља Александра. Друго место је освојила чета Орашац, треће чета Бабино Поље, а четврто чета Горња Жупа. У окружном такмичењу чланова победило је Соколско друштво Цавтат, у чијој врсти се истакао Ване Ивановић, познати тркач препона. Соколско друштво Дубровник је заузело друго место. На 100 метара трчао је Ване Ивановић 11,5 секунди, на 1500 Влахо Лучић 5,17. У скоку у вис и у даљ победио је Ване Ивановић. У бацању копља први је био Ренци Лучић, а у бацању кугле Ване Ивановић. Нараштајци Дубровника победили су нараштајце Цавтата. Душан Штегер је био први на 100 и 400 метара. У скоку у вис, даљ и бацању кугле први је био Вуковић. Марија Мозетић победила је у кугли и копљу, а Марија Бенић била је прва у скоку у вис, у даљ, у трчању на 60 метара. Такмичење је завршено утакмицом у одбојци између чланова друштава Дубровник и Цавтат. Победило је друштво Дубровник. Програм је завршен манифестационом поворком кроз Дубровник, где се клицало краљу, Југославији и соколству. (8)

Октобра 1936. управа чете је заједно са мештанима, члановима соколског друштва Дубровник и чета Затон, Колочеп и Суђурађ, поводом 5 година рада приредила прославу у соколском дому. Дворана није могла да прими све учеснике прославе, па су домаћини остали напољу, а уступили су место гостима. „Ту се је окупило све што национално осјећа из западних села дубровачког приморја да манифестује своју снагу”. На приредби се истакао мешовити певачки хор соколског друштва Дубровник, који је у четири гласа певао неколико песама доста тешких у музичком погледу. По завршетку програма, следила је игранка, а затим је формирана велика поворка, до тада у месту још невиђена. На челу поворке ишла је месна четна музика са старешинством, “манифестујући за Краља и народно јединство. Сви учесници остали су потпуно задовољни и раздрагани, јер је ту показана национална свијест и снага приморских сокола. Ту се очито видјело све оно што једно село може дати у културном и националном погледу, кад се у души сокола увријежи соколска мисао и одгој соколски”. (9)

Чета је 1937. имала летње вежбалиште. (10)

Соколска чета из Орашца учествовала је на соколским приредбама у Дубровнику и околини. Соколска чета у Луци Шипањској 7.6.1937. положила је камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. (11)

Соколска чета у Луци Шипанској прославила је 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мјеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло је матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. (12)

Двадесетогодишњица Уједињења 1938. у Дубровнику обележена је постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15. : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. Поред националних друштава суделовале су све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете из дубровачких села биле су претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. После свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије“ и соколских чета са заставама а чете Орашац и са својом музиком откривена је свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила. Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. После тога положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. Соколи су увече одржали у Соколани (Спонза) Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (13)

Управа Савеза Сокола доделила је 1938. Соколској чети Орашац 15.000 динара за изградњу соколског дома. (14)

Соколска чета Орашац имала је 31.12.1938. 71 члана, 7 нараштајаца, укупно 78. (15) Насупрот соколима била ХСС и франковци повезани са делом римокатоличког клера који су тежили разбијању Југославије. О нападима хрватских сепаратиста на соколе и њихову имовину писала је соколска штампа и лист дубровачких Срба „Дубровник”. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу.” (16)

У селу Орашцу је септембра 1938. изгорела кућа истакнутог сокола Креша Крилановића. Ватра је подметнута тако да је цела кућа са намештајем изгорела, остала су само 4 гола зида. (17)

У чланку „Соколским радницима пале куће“ објављеном 15. октобра 1938. у „Братству“, гласнику Соколске жупе Осијек, наводи се: „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена је кућа једном соколском раднику док је с мајком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена је неколико дана пре црна застава. Будући да је на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидији, бојазан је да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом.“ (18)

У листу „Дубровник” у чланку „Политичке штете у Орашцу” наводи се да је у ноћи између 6 и 7 јануара 1939. посјечено Ђуровић Марку, члану соколске чете у Орашцу, 15 комада великих лоза и 4 стабла јабука. Штета је процењена 6.500 динара. Ствар је била предана у рука суда. (19) Соколи се нису дали обесхрабрити и својом одлучношћу подстицали су своје суграђане да се супротставе терору сепаратиста и са њима повезаних римокатоличких свештеника.

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  створена је  Бановина Хрватска. ХСС је у Бановини Хрватској користио власт да настави и појача прогон Срба и југословенских сокола. Лист „Дубровник“ пренео је писање клерикално-мачековског листа „Народна Свијест“ из Дубровника да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (20)

Лист „Дубровник” пренео је из „Гласа Приморја”, органа ЈРЗ у Сплиту чланак у коме се истиче: „ … имаде код нас листова односно људи који у њима сервирају и пропуштају натписе, којима је циљ харангирање улице, вријеђање, изазивање и потенцирање мржње и поцијепаности у народу. У посљедње вријеме „Хрватски Гласник” у том правцу својим написима, упућеним против соколских друштава, која се нигдје не огријешише својим радом у новоствореној ситуацији, која чак своју акцију сведоше на најужи рад у дворанама, … врши незгодну улогу. То писање, које у многим случајевима обилује и неистинама и тенденциозним рачунима појединаца…”. Коментар листа „Дубровник” био је : „Кад је и „Глас Приморја” … сматрао потребним да овако иступи, тада је лако појмити како у већине код ХСС дух споразума сматрају само простом фразом, а раде и радиће онако како су и до  сада радили.” (21)

У чланку „Имали прогона у Бановини Хрватскoј“ у „Соколском гласнику” истакнуто је : „Прошлих дана је Министарство пошта отказало службу, … свима уговорним поштарима у срезу Дубровачком, који су чланови Сокола. Отказана је служба поштарима у селима Марановићи, Лука Шипањска, Колочеп, Тополо и Орашац, а изгледа да ће бити отказано и ономе у Затону. Сви ти поштари су најсавесније вршили своју дужност, али господин министар пошта им отказује само зато што су Соколи, и што тако траже локални партијски совјети.” (присталице Х.С.С.) „Да је то тачно, најбоље доказује чињеница, што су ти локални совјети били обавештени о отказу пре но шту је односним поштарима стигао званични акт, а што су они тријумфално разгласили по целом срезу, као „победу”. (22)

По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита је с усташама разоружавала дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу. (23)

Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све  ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.” Дон Нико Дарешић добровољно је ступио у 369. легионарску пуковнију која се борила на источном фронту. (24)

После  1918. у Орашцу, селу у околини Дубровника на власти су остали исти људи као под Аустријом. Соколско друштво у Дубровнику радило је на оснивању сеоских соколских чета. Соколска чета Орашац основана је 1931. У сеоским соколским четама окупило се све што је било за Југославију у  селима дубровачког приморја. Насупрот соколима били су хрватски сепаратисти,  ХСС и франковци повезани са делом римокатоличког клера. О нападима хрватских сепаратиста на соколе и паљењу  соколске имовине писала је соколска штампа и  лист дубровачких Срба „Дубровник”. Упркос заштрашивањима и паљевинама соколска чета у Орашцу наставила је са радом. Учествовала је на соколским приредбама у Дубровнику и околини. После стварања НДХ. 1941. дошло је до усташког обрачуна са члановима соколске чете Орашац. Усташе су убијале све које су сматрали непријатељима њихове државе. Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. У својој изјави истакао је учешће усташа из Орашца у стрељању чланова соколске чете.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. „Орашац”, „Рад”, Дубровник, 17. априла 1920, бр. 22, стр. 3,4;

2. „Излет у Орашац 6.о.м”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24.септембра 1931, бр. 39, стр. 3;

3. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 187,198, 199, 200-202, 203;

4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, Година I, Београд 1934, стр. LXIX;

5. Мр Кристина Пантелић Бабић, „Соколски покрет у Херцеговини од 1893. до 6. априла 1941. године”, докторска дисертација, Бања Лука 2018, стр. 367;

6. „Излет Соколског друштва у Слано”, „Соколски гласник”, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 3; 

7. Карло Ракиђија, старјешина чете Орашац-Дубровник, „Соко приморац соколу брђанину”, „Књига за соколско село”, Мостар, април 1936, бр. 4, стр. 16, 17;

8. „Соколске окружне и четне утакмице у Дубровнику”, „Соколски гласник”, Љубљана, октобра 1936, бр. 40, стр. 4; Р–р, „Јавна вежба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 септембра 1936, бр. 38, стр. 4;

9. К, „Прослава петогодишњице чете Орашац”, „Књига за соколско село”, Мостар, новембар 1936, бр. 9, стр. 15;

10. Мр Кристина Пантелић Бабић, „Соколски покрет у Херцеговини од 1893. до 6. априла 1941. године”, докторска дисертација, Бања Лука 2018, стр. 367;

11. „Лука Шипањска 7-VI”, „Дубровник”,  Дубровник, 12 Јуни 1937,  бр. 20, стр. 2;

12. „(Велико Соколско славље)”,  „Дубровник”,  Дубровник, 20 августа 1938, бр. 32, стр. 3;

13. „Дан Уједињења”, „Дубровачке вјести“, „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3, 4;

14. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 113;

15. „Извјештај статистичара”, „Књига за соколско село”, Мостар, 1939, бр. 1-2, стр. 45;

16. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, 1991, стр. 127;

17. „Палеж куће у Орашцу”, „Дубровник”, Дубровник, 3 септембра 1938,  бр. 35, стр.4;

18. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осјек, Осјек, 15. октобра 1938, бр. 10,  Год. VII,  стр. 204;

19. „Политичке штете у Орашцу”,  „Дубровник”, Дубровник, 27. јануара 1939,  бр. 4, стр. 4;

20. „У том грму зец лежи“, „Дубровник“, Дубровник, 30 септембар 1939, стр. 3;

21. „Више помирљивости и обзира”, „Дубровник”, Дубровник, 18 новембра 1939, бр. 46, стр. 4;

22. „Има ли прогона у Бановини Хрватској?” „Соколски гласник”, Београд, 12. април 1940, бр. 15, стр. 4;

23. Нева Журић-Скоти, „Талијански окупациони систем на  дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;

24. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;