СВЕТИ ИЛИЈА НА СОМИНИ (ФОТО)

Током дванаесточасовне ‘експедиције’, освајајући врхове скоро непроходне Сомине, пробијајући се кроз густе омаре, преко зараслих ждријела и вратоломних двогрла; оживљавајући архетипске слике наших предака и њихових патних бивствовања; корачајући преко камена на поклеку, под којим вреба шарган; назирући, у далекој измаглици, плавкасте и бјеличасте врхове Дурмитора, Ловћена и Леотара; гледајући широка гатачка, бањска и голијска пространства, ширине Гатачког поља позлаћене жеженим свјетлом небеске лампе, врхове и обронке Степена и Гата; влаке, долине, косе, стране и долине наших села и дулићког Засеља, осјећали смо како из земље соминске израњају трагови Благовјерне Књегиње Јелене Балшић, херцеговачких харамбаша Филипа Мандића и Стојана Ковачевића и мојих предака, неустрашивих комита Радоја Црногорца, његове браће и синова, који су током Великог рата, скривајући се у соминским пећинама, усамљени, али слободни, водили борбу, огњем и мачем, противу Ћесаровине, обесмишљавајући лажну црногорско-херцеговачку међу, чије се проклето змијско тијело, несветије од потоње соминске вукојебине, пружа кроз Сомину и дијели једнокрвни, једнородни и једновјерни народ српски.

Дочекујући Светог Илију на Сомини, зазивах његове громове да као некада, опет поруше лажне међе, лажне и проклете границе на чијим ће се развалинама завијорити застава српска и поново засијати свјетло суштинске хајдучко-комитске српске борбе, чија се свеукупна значења могу свести под један исказ: “Вољели су слободу!”

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар