Српска православна црква данас слави два празника – Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског.
Сматра се да је Свети Апостол Лука Јеванђеље по Луки, треће јеванђеље у Новом завјету, написао око 60. године. У основе хришћанске проповеди спадају „Јеванђеље по Луки“ и „Дела Светих апостола“.
Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Господа Исуса Христа и један од писаца Четворојеванђеља.
Према предању, Свети Лука је познавао Богородицу и три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе су њеном правом изгледу, а позната је „икона у икони“ која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава.
Сликарско дело овог светитеља, родом из Антиохије, су и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа.
Према богослужбеном календару Српске православне цркве, овај дан није обележен као заветни, већ је као „црно слово“ сврстан у празнике од значаја за суштину цркве.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната. Као свог заштитника славе га и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.
Свети Лука живот је окончао у 84. години када га, како је записао владика Николај Велимировић, „злобни идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о маслину у граду Тиви“. Успомену на недавно канонизованог Светог Петра Цетињског, СПЦ слави као заветни празник и „црвено слово“ у календару.
Према запису владике Николаја, овај светитељ СПЦ је „цели свој живот витешки посветио своме народу“, борећи се да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља.
Оба посла успешно је обавио, а српска црква и народ посебно славе његову победу над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији.
Године 1784. постао је митрополит и господар Црне Горе, али је живот наставио у монашкој келији где се и упокојио 1830. године.Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
