• Српска православна црква /СПЦ/ и вјерници данас обиљежавају празник старозавјетног пророка и новозавјетног светитеља Илије. Овај празник обиљежен је црвеним словима у календару СПЦ.

Свети Илија је рођен 816. године прије нове ере у мјесту Тесвит. Кад се Илија родио, његов отац Савах је видио ангеле Божије око дјетета, како огњем дијете повијају и пламен му дају да једе.

То је био предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове Богом дате силе огњене.

Илија је пророковао 25 година, позивајући народ на страхопоштовање и учвршћивање вјере у једног Бога, на поштивање и живљење у складу са Божијим законима, а био је борац против многобоштва и идолопоклонства.

Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву вјеру и “славио туђе богове”.

Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божију: он затвори небо, те не би кише три године и шест мјесеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина, прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече.

На Хориву је разговарао с Богом и чуо је глас Божији у тихом свијетлом повјетарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за насљедника у пророчком звању, својим огртачем пресјече воду у Јордану и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима.

На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу Исусу Христу. Пред крај свијета опет ће се Илија јавити, да сузбије силу антихристову (Откровење Јованово 11).

У српском народу Свети Илија је веома поштован, добио је надимак Громовник, пошто су Срби, примајући хришћанство, њему дали карактеристике старословенског, врло моћног бога грома Перуна.

Зато народ каже да Свети Илија, као Перун, небом путује у кочијама из којих избијају муње. Кад загрми каже се да се то свети Илија „вози кочијама“, а непослушне кажњава сушом, градом и муњама.

Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу и не купа у ријекама, да се не би навукао гњев светитеља.

Данашњи дан обиљежен је црвеним словима у календару СПЦ.