СВЕЋА И СЛОВО: Нова књига поезије Ђорђа Брујића

  • Нова књига поезије пјесника Ђорђа Брујића „Свећа и слово“ објављена је у издању Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице.

Основна тема нове поетске књиге Ђорђа Брујића, како је оцијенио рецензент др Душко Бабић, књижевник и управник Српске књижевне задруге из Београда, јесте потрага пјесника за духовним склоништем у свијету несталних, обеспокојавајућих истина. „Наглашено личне, највећим дијелом исповједне, ове пјесме своју основну инспирацију налазе у доживљају обесмишљености и обескоријењености лирског субјекта и тињајућој вјери да у свијету „недостојном и сна и јаве“ постоје путеви избављења. Пјесник себе (а преко себе и човјека уопште) сагледава у стварности која му личи на неки „туђи архипелаг“, у заглушујућој празнини „буна и комешања“, гдје је атрофирала људска потреба да властито постојање уздиже ка смислу и онтолошком утемељењу“, оцијенио је Бабић.

Он истиче да „у овом значењском контексту треба разумјети наслов књиге – Свећа и слово, гдје обје пунозначне лексеме добијају слојевиту асоцијативност, при чему се укрштају лично-исповједни и национално-историјски значењски сигнали, са преференцијама да се профано и чулно уздигне до религијског и сакралног“.

„И „свећа“ и „слово“ долазе из традиције хришћанске духовности и заокружују духовни простор утољења „глади за собом“. Упоредо са асоцијацијама на запаљену храмовну свијећу, која симболизује јединство живота и смрти,  предака и синова, овдје се непрестано враћа слика пјесникове душе као пламичка који се одазива небеској свјетлости –  Богу, сунцу, звјезданом небу –  одакле нас гледају „наше очи беспомоћне“. Склоњен и умирен, у егзистенцијалној невидјелици, пјесник бди крај „своје свијеће“ и чека „додир слова“. Тако туђи и пустошни свијет постаје – макар на тренутак и макар само у ријечима –  храм, „духовна кућа“, слобода у својој пуноћи“, сматра Бабић.

Бабић, поред осталог истиче, „да је утисак је да окретање строгим версификацијским обрасцима у овом случају није резултат само промјене поступка него и другачијег доживљаја стварности, фрагментаризоване и расуте у непреглрдном мноштву својих појавних облика“.

Ђорђе Брујић, књижевник, пјесник и књижевни критичар, рођен је у Карловцу, 7. децембар 1967. године.

До сада објавио књиге поезије: „Нови пусти дани“, Ободско слово, Подгорица (1996), „Страх од шума“, Народна књига, Београд (2001), „Упутство за путовање“, Српско културно друштво Просвјета, Загреб (2004), „Кућа на леду, Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица (2008), „Улица за самоћу, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица (2011), „Последњег дана вече, Књижевна задруга Српског националног савјета, Подгорица (2016). Приредио је: „Савремено пјесништво Српске Крајине“ (Избор из савремене поезије Срба из Хрватске), Књига Стварања, Подгорица (2002) и „Избор из руске поезије друге половине 20. вијека“, Стварање, Подгорица (2008).

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар