СТОЈАН ПРОДАНОВИЋ О ЈУБИЛЕЈУ СРПСКОГ КОЛА: Вјеродостојан свједок времена

  • „Српско коло“ феноменолошки, заслужује видно мјесто у српској култури памћења.

У пет година његовог излажења, штампано је 60 бројева, а занимљиво је да се новине под именом „Српско коло“ по готово истовјетним идејема, не појављују први пут .

Паралелизам разних идеја произлази из времена која, кроз историју, знају бити подударна, иако никада не могу бити потпуно иста. Отуда и идеје у различитим временима знају бити подударне, али не и истовјетне. Честа је појава подржавање идеја из претходних времена које нису, из разних разлога, у потпуности остварене. Тако настаје перелелизам идеја. Појава таквих паралелних идеја су и идеје о покретању листа (новина) Српско коло.

Лист под називом Српско коло, у времену нешто више од стотинак година, покретан је два пута. Први пут у Загребу, 1903. године и други пут у Београду 2015. године. И први и други пут, лист су покренули људи чије је животно опредјељење била политика.

Први је основао власник листа Светозар Прибићевић, а други Миодраг Линта, са својим удружењем. Оба покретача листа, су били Крајишници. Српско коло из 1903. године је издавало Друштво „Српско коло“ д.д. а други Удружење грађана „Савез Срба из региона“.

Лист је у оба случаја, излазио на ћирилици и уз употребу ијекавског изговора српског језика.

Тематско опредјељење листова је политичко информисање, бављење културом и историјом Срба, остварење политичких и других утицаја, пропагандно дјеловање… Ипак тежишно и централно програмско опредјељење, листа и у једном и другом случају је политика

Лист из 1903. године је уређивао уређивачки колегиј Друштва „Српско коло“, а 2015. године Српско коло уредништво на чијем челу је Трифко Ћоровић.

  • Лист Српко коло покретан је два пута, 1903. и 2015. године.
  • Идејни покретачи листова су били српски политичари, поријеклом Крајипшници, Светозар Прибићевић и Миодраг Линта.
  • Први лист је излазио у Загребу и Београду, док други само у Београду.
  • Оба листа писана су на ијекавском изговору српског језика и ћириличном писму.
  • Оба листа су надахнута идејом о очувању идентитета српског нардода.
  • Листови су покренути као политичка гласила, али су се редовно бавили културом крајишких Срба у прогонству и Срба изван Србије.
  • Циљна друштвена група оба Српска кола је српски народ који живи или је родом и поријеклом ван матице.

Етичка константа оба листа Српско коло је у опредјељености листа са истакнутим националним предзнаком и борба за прокламовани српски национални интерес. Оба листа живе за српски народ и то онај дио српског народа који је, у односу на цјелину, ободни, крајишки народ, који је по природи ствари бивао више изложен разним ударима и по правилу бивао обесправљенији. Суштински и формално (писмо и изговор) лист, у оба случаја, био је и јесте опредјељен и осмишљен у складу са стварношћу и потребама тачно одређене друштвене групе и попуњава објективу и видљиву информативну празнину у српском новинарству.

Уредничка истрајност листа Српско коло новијег датума је неспорна. Након више од 60 штампаних бројева, изашлих у пет година постојања, лист није одступио од оснивачке идеје која се односила на разлоге и циљеве покретања листа. Колористички исказ тема листа, сврстаних по рубрикама, сугерише утисак да ће се, тек у будућности, овај лист сврстати у ред оних друштвених и друштвено-историјских, као и културних отисака који претендују да буду озбиљни, па и велики тумачи једног времена.

Неизоставно, лист је спреман за излазак пред строгу испитну комисију историје. Баш као и његов предходник из 1903. године.

Садашње Српско коло није једини лист намијењен Србима ван матице, али за разлику од других, који у свом имену носе префикс “крајишки”, није учинио отклон од матерње изговорне варијанте крајишких Срба, а самим тим и од идентитета овог дијела српског народа.

У знак подршке часопис за књижевност и културу крајишких Срба Западне Славоније и Пакрачки декрет је на скроман начин обиљежио је јубилеј листа Српско коло.

Паралелизам идеја које су се јављале и излазиле на сцену почетком двадесетог и почетком двадесет и првог вијека, нису случајне. Оне су само посљедица готово истовјетних друштвених антагонизама и проблема који се, прије свега тичу оног дијела српског народа који је под сталним притиском и прогонима, ван матице. То су, прије свега, Крајишници, као и сви Срби који живе ван матице.

Парализам идеја о покретању првог (1903) и другог (2015) листа Српско коло као и садржајни парализам политичких идеја изражених у листовима, говори о дуготрајности проблема, неспоразума и прогона којима је изложен српски народ изван матице замље. Наравно, он свједочи и о потреби сталне борбе да се ти неспоразуми превазиђу, а прогони Срба коначно и трајно нестану.

Уредништво часописа за књижевност и културу крајишких Срба Пакрачки декрет, листу Српско коло честита јубилеје – излазак 60. броја листа и пет година његовог живота уз наду да ће се, на радост читалаца, континуитет наставити.

Срећно и дуговјечно!

Стојан Продановић,
главни уредник „Пакрачког декрета“

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар