Књигу „Српски молитвеник Споменица Милану Решетару 1512-1942-2012” издали су Српска Академија Наука и Уметности и Фонд „Ђорђе Зечевић” за унапређење и заштиту ћириличног писма” у Београду 2016.
Предраг Пипер је уредник едиције Одељења језика и књижевности САНУ и Фонда „Ђорђе Зечевић” за унапређење и заштиту ћириличног писма”. Књига је штампана у 500 примерака и има 279 страна. Уредници су Јасмина Грковић-Мејџор и Виктор Савић. У првом делу књиге су чланци посвећени др. Милану Решетару. Милан Решетар је издао „Српски молитвеник” 1938. Молитвеник је био прва књига штампана на српском језику за Србе католике у Дубровнику и дубровачким колонијама у српским земљама 1512. Уредници су дали биографију Милана Решетара. Гордана Радојчић-Костић је написала чланак Литература о Милану Решетару. Међу ауторима прилога окупљени су проучаваоци историје Дубровника. Ирена Арсић је писала „Од Српске Атине до југословенске провинције. Културне прилике у Дубровнику Решетаревог времена (1860-1942)”.
Истакла је улогу Матије Бана и Меда Пуцића у почецима покрета Срба католика у Дубровнику. О оснивању и раду српских друштава пре Првог светског рата у Дубровнику. После 1918. и уједињења писала је о културном назадовању Дубровника и о покушају културног рада друштва Свети Влахо у Дубровнику. Јелица Стојановић је у свом чланку „Приступна академска бесједа Милана Решетара „Најстарији дубровачки говор” сажети исказ његовог богатог научног опуса”. истакла да је Решетар доказивао да је најстарији дубровачки говор био штокавски а не чакавски. Слободан Реметић је у свом чланку „Милан Решетар као дијалектолог” између осталог истакао Решетарове заслуге за прочавање молишког говора у Јужној Италији. Злата Бојовић је у споменици објавила чланак „Милан Решетар као издавач дубровачких писаца”.
Истакла је да су критичка издања дубровачких писаца која је приредио Милан Решетар његов најважнији допринос изучавању дубровачке књижевности. Гордана Покрајац у свом чланку „Допринос Милана Решетара проучавању дубровачких зборника и молитвеника” истакла пионирски рад „Милана Решетара у објављивању дубровачких зборника и молитвеника. Небојша Порчић у чланку „Милан Решетар као историчар Дубровника” истакао је да је Милан Решетар није био по струци историчар него филолог и нумизматичар. Као ерудита давао је доприносе у културној историји Дубровника кроз популарно-историјске чланке.
Александар Милановић у чланку „Милан Решетар као тумач и приређивач Његошевог дела” истакао је Решетарову заслугу за ширење утицаја Његошевих дела у широј јавности. Било је и замерки. Решетар није добро познавао црногорске говоре. Као приређивач Његошевих дела био је и први коментатор Његоша. Ипак као вуковац није ценио значај славеносрпских писаца (Симе Сарајлије и Мушицког) за Његоша и његово коришћење славенских речи као и стварање нових речи. Милановић је истакао да је Његош користећи црквенословенске и рускословенске речи давао свом тексту нијансе које му није омогућавао тадашњи народни језик.
Саша Недељковић је у свом чланку „Милан Решетар у дубровачкој штампи” истакао значај одржавање веза Милана Решетара и дубровачких листова. Кроз чланке које је објављивао у дубровачкој штампи Решетар је остајао присутан у дубровачкој јавности. Дубровачка друштва на челу са Матицом српском пратила су Решетаров рад и честитала му на признањима која је добијао.
Од 117 стране књиге тема је Српски молитвеник. Уредници су написали увод „Српски молитвеник из 1512. године”. Дате су слике старог Дубровника. Бранка Ивановић у свом чланку „Ликовни украс штампаног ћириличног дубровачког молитвеника из 1512. године” приказала је ширење штампарства у Европи. Један од центара штампарства била је Венеција. Дала је историјат породице штампара Сончино. Франческо Ратко Мицаловић је 1510. склопио уговор са штампаром Јеронимом Сончином у Пезару. Мицаловић је 1511. склопио уговор са Пером Ћурковим Шишићем о формирању друштва. Молитвеник је штампан у Венецији 1512. Драгана Јањић је у чланку „Служба светог крста и служба светог духа у ћириличком дубровачком молитвенику из 1512. године” истакла да је то прва књига која није штампана црквеном уставном ћирилицом. Због садржаја и слова није била прихватљива за православне вернике. Због тога је била намењена католичком црквеном подручју.
Вања Станишић је у чланку „Ћирилица дубровачког молитвеника из 1512. године” истакла да је Решетар писао о скоропису и западној ћирилици. На крају објављен је чланак Слободана Павловића „Фонолошки систем српског молитвеника из 1512. године”.
У делу Преснимљена издања од 158 стране дат је снимљен текст рукописа Решетарове приступне беседе у Српској Краљевској Академији прочитане 7 марта 1941 године. Будући да је Решетар живео у Фиренци и није могао доћи у Београд, његову беседу прочитао је Александар Белић. Дати су снимци Српског молитвеника који је издао Решетар 1938. То је била фотографска репродукција на основу оригинала из Паришке националне библиотеке. Молитвеник из Паришке националне библиотеке није имао први лист молитвеника. Решатар је користио насловну страну штампаног издања из 1571. У књизи је први пут дата репродукција у боји првог и осмог листа молитвеника. Једини сачувани примерак чува се међу Ретким књигама у специјалним колекцијама на Америчком католичком универзитету у Вашингтону. Промоција је била 28.октобра 2017. на Сајму књига у Београду. Споменицу су представили академик Предраг Пипер, академик Јасмина Грковић-Мејџор, др. Александар Милановић и др. Виктор Савић.
Књига се може сматрати капиталним издањем од значаја за српску културу. Писано је о више о вези Милана Решетара са српским друштвима у Дубровнику. Ново је да је донела честитке Матице српске из Дубровника и дубровачких српских и југословенских друштава Милану Решетару поводом избора у Српску Краљевску Академију 1940. и репродукције у боји првог и осмог листа Српског молитвеника.
Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
