Још 1935. године склопљен је између Усташког покрета и Комунистичке партије Југославије споразум о заједничком раду на уништавању Југословенске државе, Српства и Православља. Тај споразум гласи овако:
„Свјесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледима на друштвени поредак, вођство Хрватског народног усташког покрета и вођство Комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима Хрватима легалних и илегалних формација склапа следећи
С П О Р А З У М
1. Вођство Хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство Комунистичке странке с друге стране, свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља: сваке Југословенске владе и Српског народа, као носиоца српске хегемоније (надмоћности) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи народ:
a) код Хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2. Вођство југословенске комунистичке странке свесно своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српства и православља, јер је познато да су то два фактора која су омела продирање Османлија на запад и Аустрије на Исток, споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.
Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да ће без промене постојећег стања хрватски народ подлећи југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начелима према упутствима свога вођства.
3. Вођство усташког ослободилачког хрватског покрета обавезује се да ће све штрајкачке демонстрације, манифестације и све разне изгреде, које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.
Вођство Комунистичке партије, сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у рушењу постојећег стања, обећава сваку подршку и потпору у остварењу усташког идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати све свађе и зађевице између једних и других: у натписима, личне и разговоре итд. У случају демонстрација, револуција и ратова и једне и друге без приговора потпомагати нарочито уништавањем свега што је Српско и Православно, како је истакнуто у тачци 2 овога споразума.
4. У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе одмах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавијести. Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство Комунистичке партије.
Ц И Љ:
Југословенска Комунистичка странка, којој је законом о заштити од 1922. године онемогућена акција слободног кретања и рада, с једне стране, и вођство хрватског ослободилачког усташког покрета, с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно дужност заједничке борбе и међусобно помагање у сваком случају потребе до постигнутог циља: РАСПАДАЊЕ ДРЖАВЕ И СВЕГА ШТО ЈЕ СРПСКО И ПРАВОСЛАВНО.
Сремска Митровица, јуни-липањ, 1935. г.
За комунистичку странку,
Моше Пијаде с. р. новинар.
За усташки ослободилачки покрет
Др. Миле Будак с. р. адвокат.
——————–
Оригинал се налази у Војно историјском институту, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Eto kakvo je bilo srpsko rukovodstvo u zadnjoj Jugoslaviji: budale i debili. Doduse, vecina se uljuljkala u udobnim foteljama i nije im bilo stalo za srpski narod. Bili su pozvani da vide unistenje Srba i u toku NOB-a (primjer ustaskih logora), u toku inforbiroa, sklanjanje Aleksandra Rankovica, ubistvo Krcuna i mnogo, mnogo drugih primjera. Vise se nije smjelo o tome pricati i pisati od srpskih rukovodioca nego drugih. Nazalost. E sad je jasno zasto Tito nikad nije poveo racuna o Jasenovcu. Namjerno. Sad je sve jasno, i sa ovim Sporazumom i bez njega, a trebalo je biti jasno nekim Srbima i u Titovo vrijeme, ali nije bilo mudrog i hrabrog Srbina da to pokusa promijeniti. Bilo je prilika kad se to trebalo promijeniti.
Ovaj „Sporazum,“ koji su navodno potpisali Mile Budak i Moša Pijade, prepun je faktičkih grešaka. Za početak, Sporazum je potpisan u sremskomitrovačkoj kaznionici juna 1935. godine, iako Mile Budak u periodu od 1933. do 1936. godine nije bio u Jugoslaviji, nego u Italiji. Potpisuje ga Mošo Pijade, koji u to vreme nema nikakvu značajniju funkciju unutar KPJ. Pored toga, Komunistička partija Jugoslavije nazvana je „Jugoslovenskom Komunističkom strankom.“ Znači li to da Moša Pijade ne zna ime organizacije čiji je član deceniju i po i u čije ime sklapa sporazum? Na kraju, izgleda da Pijade ne zna ni kada je on lično prešao u ilegalu, jer piše da je „Jugoslovenska Komunistička stranka“ zabranjena Zakonom o zaštiti države iz 1922. godine, iako je taj Zakon donešen 4. avgusta 1921. godine. i tako dalje i tako blize..Da ne spominjem da je stampan za vreme Nediceve Vlade..Sve su to lazi Veliko srpske Nediceve kuhnije koji ni jedan ozbiljan istoricar ne razmatra sem neznalica i ratnohuskasa
Игор16. септембар 2019. at 20:18
„Ivan“
И ЈАСЕНОВАЦ И NDH СУ ЛАЖИ ВЕЛИКОСРПСКЕ НЕДИЋЕВЕ КУХИЊЕ ??
Eto kakvo je bilo srpsko rukovodstvo u zadnjoj Jugoslaviji: budale i debili. Doduse, vecina se uljuljkala u udobnim foteljama i nije im bilo stalo za srpski narod. Bili su pozvani da vide unistenje Srba i u toku NOB-a (primjer ustaskih logora), u toku inforbiroa, sklanjanje Aleksandra Rankovica, ubistvo Krcuna i mnogo, mnogo drugih primjera. Vise se nije smjelo o tome pricati i pisati od srpskih rukovodioca nego drugih. Nazalost. E sad je jasno zasto Tito nikad nije poveo racuna o Jasenovcu. Namjerno. Sad je sve jasno, i sa ovim Sporazumom i bez njega, a trebalo je biti jasno nekim Srbima i u Titovo vrijeme, ali nije bilo mudrog i hrabrog Srbina da to pokusa promijeniti. Bilo je prilika kad se to trebalo promijeniti.
Ovaj „Sporazum,“ koji su navodno potpisali Mile Budak i Moša Pijade, prepun je faktičkih grešaka. Za početak, Sporazum je potpisan u sremskomitrovačkoj kaznionici juna 1935. godine, iako Mile Budak u periodu od 1933. do 1936. godine nije bio u Jugoslaviji, nego u Italiji. Potpisuje ga Mošo Pijade, koji u to vreme nema nikakvu značajniju funkciju unutar KPJ. Pored toga, Komunistička partija Jugoslavije nazvana je „Jugoslovenskom Komunističkom strankom.“ Znači li to da Moša Pijade ne zna ime organizacije čiji je član deceniju i po i u čije ime sklapa sporazum? Na kraju, izgleda da Pijade ne zna ni kada je on lično prešao u ilegalu, jer piše da je „Jugoslovenska Komunistička stranka“ zabranjena Zakonom o zaštiti države iz 1922. godine, iako je taj Zakon donešen 4. avgusta 1921. godine. i tako dalje i tako blize..Da ne spominjem da je stampan za vreme Nediceve Vlade..Sve su to lazi Veliko srpske Nediceve kuhnije koji ni jedan ozbiljan istoricar ne razmatra sem neznalica i ratnohuskasa
„Ivan“
И ЈАСЕНОВАЦ И NDH СУ ЛАЖИ ВЕЛИКОСРПСКЕ НЕДИЋЕВЕ КУХИЊЕ ??
da nisu možda laži i zločini komunista u hercegovini od strane sava kovačevića,šegrta,drapšina,bulaića,dragice pravice,đilasa,stanišića i ostalih.