Слободна Херцеговина » ШЕМАТИЗАМ ХЕРЦЕГОВАЧКО-ЗАХУМСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ ИЗ 1900. ГОДИНЕ

ШЕМАТИЗАМ ХЕРЦЕГОВАЧКО-ЗАХУМСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ ИЗ 1900. ГОДИНЕ

  • Митрополит херцеговачко-захумски Серафим Перовић (1827. Горица код Требиња – 1903. Мостар) поред плодотворне архијерејске службе био је оснивач школа и члан многих просветних, културних и хуманитарних установа и друштава. Као добар духовник, старао се за добро, слободу и напредак српске православне цркве и свог народа.

Митрополит херцеговачко-захумски Серафим Перовић

Носио је златни напрсни крст којим га је одликовао руски цар Александар II Николајевич.

Био је редовни члан „Матице Српске„ у Новом Саду, оснивач и члан „Друштва Свети Сава„ у Београду, члан и добротвор `Српске Књижевне Задруге„ у Београду, члан фондова српко-православних школа у Мостару, Требињу, Невесињу и Љубушком, члан српско-православних певачких друштава у Мостару, Невесињу, Требињу, Фочи и Бањалуци. Трудио се да и на просветно-културном пољу да допринос образовању и уздизању свести српског народа за време турске и аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.

Заједно са Јованом Муцовићем, секретаром митрополије, прикупио је грађу и објавио књигу „Српско православна херцеговачко-захумска митрополија при крају 1900. године„.

Књига је објављена 1901. године у Мостару. Књига представља шематизам митрополије у једном одређеном времену и под одређеним историјским приликама.

Претходни шематизам ове митрополије објављен је 1890. године. Материјал за књигу прикупљен је с више страна, од свих актера живота у Митрополији. Било да се тичу црквених одлука, просвете, српских школа, управе митрополије, статута културних удружења, разних наредби и одлука Високе Земаљске Владе у Босни и Херцеговини, до табеларних статистичких података по многим питања у свих осам протопрезвитерата у митрополији. И поред неадекватно вођених књига и евиденције обухваћена су сва важнија документа из архиве митрополије.

Књига се састоји од седам целина. Као део увода уз тада неизбежне записе књижевника, историчара и архимандрита Илариона Руварца дат је приказ његовог дела „О хумским епископима и херцеговачким митрополитима„. Била је то прилика да се читаоци упознајау са историјским чињеницама дугог периода постојања православне цркве и митрополије, њене историје и о људима који су се налазили на њеном челу.

Јован Муцовић и Серафим Перовић наводе да у састав митрополије херцеговачко-захумске спадају котари: мостарски, љубушки, столачки, љубињски, требињски, билећки, гатачки, невесињски, коњички, фочански, чајнички и Жупањац. Фочански и чајнички су из окружја сарајевског а Жупањац из окружја травничког округа.

Од 1894. године из митрополије су пљеваљски и пријепољски котари припојени рашко-призренској митрополији, а 1897. године Рудо сарајевској.

По државном попису народа од 1895. године у Босни и Херцеговини у местима која су те 1900. године потпадала под ову митрополију било је православних 91.509, римокатолика 104.988 и 91.653 мухамеданца.

Већ 1900. године у митрополији је било 100.643 православне душе. Мушких 51.049 а женских 49.594. По броју православних требињски протопресвитерат је био највећи са 16.804 душе. У столачком и требињском крају жене су биле у већини. Те 1900. године у православним породицама рођено је 3.797 а умрло 2.011.

Црква Светог Василија у Мишљену

Митрополија је имала 54 парохије са 13.297 православних домова. Постојало је 140 цркава и три капеле. Многе су од њих биле прилично трошне. Највише цркви је било у требињском крају 56 и једна капела, затим у билећком крају 22 цркве и једна капела и у столачком 22 цркве. Најмање  је било у фочанском и чајничком крају свега по 4 цркве.

Највећа и најлепша црква била је у Мостару. У Требињу је 1887. године отпочела градња нове цркве.

Живи манастири су били Добрићево, Дужи, Житомислић и Завала. Манастири су имали своја имања и своје фондове. Братсво су чинили углавном они који су водили порекло из тежачких породица. У њима су била и два јеромонаха који су завршили Богословију у Карловцима и Београду. Свештенство митрополије највише се школовало у Богословији у Рељеву.

Зграда некадашње Богословије у Рељеву (Фото: By Andrija1234567 – vlastito djelo, GFDL, https://bs.wikipedia.org/w/index.php?curid=456833)

Из ове митрополије 1990. године било је 6 питомаца на III и IV години Богословије, а радила су и два наставника из ове митрополије. У књизи се наводи да се у овом периоду одлуком Земаљске Владе радило на томе да се Богословија из Рељева пребаци у Сарајево. Сваки манастир сем Добрићева имао је своју школу. Учитељи су од државе добијали хонораре за катихизију у основним школама.

У митрополији је било 16 српских православних школа са 1.172 ученика. Комуналних – државних школа било је 44 са 1.417 православних ученика.

По градским парохијама постојале су црквене општине, а по сеоским туторства. Црквене општине су деловале по својим статутима. Тако је мостарска црквена општина израдила 1888. године свој статут којег су државне власти одобриле тек 1893. године.  Статут и Правилник мостарске црквене општине дат је у прилогу књиге. И црквене општине Требиња, Билеће, Гацка, Невесиња, Коњица и Чајнича су 1896. године донеле своје статуте и правилнике. И статут Српске православне црквене школске општине у Требињу дат је у прилогу књиге.

 

У књизи су наведене генералије већине свештенства митрополије што је од историјског значаја.

У Херцеговачко-захумској Митрополији је почетком двадесетог вијека у 13.297 православних домова живјело је 100.643 православних душа

О управи митрополије каже се да се она заснивала на раду митрополита и секретара уз помоћ Конзисторије, као духовно-управног и црквено-судског органа чији је састав одобравала Велика Земаљска Влада Босне и Херцеговине.

Књига обухвата и одредбе и наредбе везане за српску православну цркву донетих од стране државних органа у Босни и Херцеговини, тј. Аустроугарске. Овим је предочено каква је била слобода и независност у раду митрополије.

Као упутство како треба да се организују и раде разна културна друштва дат је статут Српско-православног црквено-певачког друштва „Гусле„у Мостару, с напоменом да су се слична друштва већ оформила у Требињу, Невесињу и Фочи.

Преко књиге је упућена молба читаоцима да се помогне рад и излажење листа „Источник„, листа који је био гласило свих босанско-херцеговачких епархија. Намера је била да се преко овог листа настоји да се што јаче рашири и оснажи морални и религијски живот српском народу у времену у коме му је претио зао дух.

Ови прикази поменуте књиге свакакао су послужили и послужиће за научну расправу. Ово су детаљи наше историје с којом треба бити упознат и с поштовањем се односити.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина