• Шематизам Митрополије хецеговачко –захумске, објављен у Мостару 1900. и Споменица Епархије хецеговачко – захумске из 1928. године, такође у Мостару су драгоцијена издања, којa су толико недостајала. Сачувана су и поред свих злочина над нашим народом и његовом културом, разарања, пљачки и паљевина и појавила се њихова копија на интернету у ПДФ формату.

Храм Преображенија Христова у Клепцима подигнута 1857. године

Она су важни свједоци нашег постојања и трајања на земљи на којој смо претрпјели геноцид 1941- 45, и геноцидно етничко чишћење 1992- 95. Истовремено поуздана су основа за сагледавање домашаја та два страшна догађаја.

Историја наше цркве је и историја нашег народа. Из ових књига можемо да сазнамо много тога из прошлости Херцеговине, као ширег завичаја, али и долине Неретве и њеног обода, као нашег ужег завичаја. Ево, дијела те грађе: Предсјeдник Јово Булут, потпредсједник Угљеша Мандрапа, перовођа Илија Ћуковић, одборници; Јово Буквић, Сава Надаждин, Душан Шарић, Михо Лојпур, Војин Пухало, Никола Бекан, Душан Мисита и Илија Зеленковић.

“Ово је састав Одбора Црквено- школске општине Клепци- Чапљина, који је покривао Чапљинску парохију тада још званично називаном „габеоском“, објављен је у Споменици Епархије херцеговачко-захумске у Мостару 1928. године, страна 157.

„Црквено-школска Општинa (габеоска парохија)Клепци- Чапљина

Ово је, значи, састав одбора какав је био 1927. У њему је највише Пребиловчана, тројица, а међу њима је и предсједник одбора Јово Симин Булут- Црни. Сава Надаждин (у Минијатурама постоји кратка биљешка о Сави прим.ред.) је старјешина бројне породичне задруге Надаждина у којој су били он и његови потомци са супругама и позната личност пребиловачког друштвеног живота тога времена. У то вријеме у Пребиловцима су била два Душана Шарића. Један је Душан Шарић „Алага“, а други Душан био је син Спасојев те је тешко поуздано утврдити који је од њих био одборник црквено-школске општине. Перовођа или секретар је парохијски свештеник Илија Ћуковић, рођен 1889, у Мостару. Завршио је богословију у Рељеву, а рукоположен је за свештеника 1912. године.

Габеоска, данашња Чапљинска парохија настала је отцјепљењем од Житомислићке манастирске парохије 1896. године. Парохија са насељима, Габела, Речице, Почитељ, Тасовчићи, Клепци, Лозница, Гњилишта, Пребиловци, Вишићи, Драчево, Дољани, Чапљина, Струге у 1899. години имала је; „194 дома, душа 1937, (м. 979, ж. 958) брачних парова 323, (сложних 319, несложних 2, смијешаних 2), конкубината 3, развода 1, рођених 92, умрлих 60, вјенчаних 12.“ Имала је храмове у Клепцима Преображенија Христова из 1857, и Успенија Пресвете Богородице у Габели из 1864, обе како пише у „приличном стању“.

Комуналне основне школе:

• у Габели са 76 православне дјеце (м. 66 ж. 10)
• у Чапљини са 12 православне мушке дјеце
• у Тасовчићима са 17 православне дјеце (м. 16 ж 1)

Споменица објављује и биографијуврлог и чувеног свештеника , националног радника проте Васе Медана (1873- 1921). У народу омиљени свештеник заслужан је за оснивање српских земљораднички задруга у Чапљини, Тасовчићима, Пребиловцима и Клепцима. Рођен је у тежачкој фамилији 1873. године. У Рељеву је завршио Богословију. Рукоположен је за ђакона 29. јуна а за презвитера 6. августа 1896. године, када је према Шематизму Митрополије херцеговачко-захумске (ст. 73) постављен за свештеника на овој парохији.

Миленко Јахура
ИЗВОР: ПРЕБИЛОВЦИ.НЕТ