Савез Сокола и гуслари

  • Савез Сокола подржавао је гусларе у чему је предњачила Соколска жупа Мостар. После Првог светског рата све су се мање чуле гусле у Херцеговини. Соколска жупа Мостар хтела је да то заустави, приређујући гусларске вечери по свим својим друштвима и четама. Издавала је збирке народних песама у десетерцу и делила народу. Неговање и чување обичаја у народу, народних песама и гусала, истицањем јунаштва и чојства предака и важности гусала у повести народа  било је усмерено ка јачању и уздизању духовне народне моћи. (1)

У 71 селу било од од оснивања чета више гуслара. У жупи Мостар одржане су у 58 сеоских чета 134 гусларске утакмице.  (2)

У Соколском дому у Бањалуци одржан је 9 априла 1932. концерт гусларског првака Танасија Вучића пред свим категоријама соколског друштва Бањалука. Мушки и женски нараштај били су заступани у великом броју. Гуслар је био родом из Бијеле, из среза Шавник из Црне Горе. Победио је на гусларској утакмици у Београду. Као првак ишао је на турнеју по Немачкој и Чехословачкој, проносећи славу својих гусала и песме. Био је примљен у Прагу 21 маја 1928. у аудијенцију код председника Масарика. Певао му је песму „Гусле славне Страхињића бана”. Масарик га је одликовао златном медаљом I степена Чешкословачког ордена Белог Лава. Просветар је отворио приредбу кратким говором. Певач је певао : „Гусле моје овамо се мало” … и  „и ако сте од јавора сува, вас је народ пет стољећа чува”. (3)

Соколско друштво Чапљина приредило је 4 марта 1934. гусларску утакмицу. Све чете биле су обавештене о утакмици и замољене, да пошаљу свог најбољег гуслара. Одазвале су се чете : Клепци, Габела, Тасовчићи, Пребиловци и послали своје прваке. Пребиловци се нису такмичили. Старешина Димитрије Шотра поздавио је госте. Учитељ Хамза Фејић предавао је „Улога гуслара у нашој националној хисторији.” Изнео је у предавању вредност гусала, тумачећи неке стихове Његоша. Гуслари су се појављивали на соколској позорници, где су певали народне песме, уз звуке гусала. Победио је Васо Мирић из чете Габела, на другом месту био је Михо Томић из чете Клепци, а трећи је био Милан Бијелица из чете Тасовчићи. После избора наставило се са гуслањем.  Управа сеоске соколске чете Крушевљани из жупе Мостар одржала је 9 марта 1935. село и гусларску утакмицу. Са неколико поздравних речи старешина  И. Глоговић отворио је село. Васо Ђуровић предавао је о Штросмајеру. Остоја  Глоговић говорио је о „О гуслама у прошлости”. После предавања одржана је гусларска утакмица. Било је 7 такмичара. Прво место освојио је гуслар Мирко Бјелица, који је раније на друштвеној и жупској утакмици освојио  прво  место. Друго место освојио је Сарко Зољ. У „Соколском гласнику” истакнуто је да је гусларска утакмица посећена преко очекивања, не само од чланова већ и од осталих мештана. (4)

Уочи сабора соколских чета у Мостару приређено је такмичење гуслара са територије жупе Мостар 14. децембра 1935. у просторијама Српског дома. За такмичење је било велико интересовање међу саборским делегатима чета. Одлуком жирија први је био гуслар Вељко Вреча из Хума, други Осман Линдзе из Домановића а трећи Перко Мркајић из Брадине. (5)

Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва “Хрвоје”. На сабору су учествовали делегати из 162 чете и 22 друштва жупе Мостар, делегати Савеза СКЈ и делегат Савеза бугарских Јунака. Затим делегати из осталих соколских жупа, укупно око 500 присутних. Делегати чета и друштава жупе Мостар, са својим заставама и уз музику чете Орашац дошли су на сабор у поворци коју је предводио старешина жупе Чеда Милић и чланови жупске управе. Сабору су присуствовали мостарски епископ др. Тихон, представници Сената др. Урош Круљ и Атанасије Шола и Народне скупштине, заступници Приморске и Зетске бановине, представници корпорација и националних установа. Били су председник мостарске општине Ђорђе Лабало, представник главног и месног одбора Јадранске страже др.Божидар Божић, представници Централног хигијенског завода из Београда и Југословенског друштва за очување народног здравља др. Воја Кујунџић и др. Иванић, председник сарајевске “Просвјете” и старешина Соколске жупе Сарајево др. Воја Бесаровић, представник студентске радне чете из Загреба и у име др. Лазе Поповића Вељко Купрешанин, народни изасланици са територија мостарске жупе, др. Грђић, представници Народне одбране и других удружења. Савез Сокола заступао је заменик старешине др. Отон Гавранчић, савезни начелник Пихлер и референт за соколске чете Ђура Брзаковић. Велика дворана друштва “Хрвоје” са галеријом била је препуна. До улаза у дворану биле су сврстане четне и друштвене  заставе жупе Мостар са заставом жупе и друштва Мостар и старом устаничком невесињском заставом. Позорница била је украшена ћилимима. На почетку рада сабора музика чете Орашац свирала је химну. Сабор је отворио Чедо Милић. Гуслар Осман Лиздо отпевао је уз гусле песму која је величала соколски рад : „Откад Сокол прими наше село постаде нам здраво и весело”.   (6)

После сабора формирана је пред домом „Хрвоја” поворка  која је прошла градом и зауставила се пред Официрским домом. Поворку је предводио жупски начелник Петар Чолић, а учествовале су војна музика и музика соколске чете Орашац,  бројна соколска коњица и велико мноштво грађана. У  Официрском дому је за све учеснике приређен народни ручак. На позорници је свирала  музика соколске чете Орашац. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из својих народних песама, почињући своју песму са : “У славу Бога, отаџбине и и соколске славе – нек одјекну гусле јаворове”.  У дому  “Хрвоја” одржана је свечана академија. Пре почетка програма просветар жупе  Миле Докић објавио је резултате са гусларске утакмице и гусларима победницима уручио поклоне жупе у књигама и народним песмама. Тада је гуслар  Петар Мркајић отпевао једну народну песму.  Академија је почела “Соколском молитвом” од Видошића, коју је певало Српско певачко друштво “Гусле”. Затим је тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “Соколски марш”. После тога следио је поздравни говор Петра Клаића, старешине чете Поповићи, који је истакао рад соколства на просветном подизању села, а што се могло видети на самој академији коју су изводили искључиво соколи-сељаци.  Гуслар Перун Перуновић  отпевао је неколико уломака из  народних песама, затим је музика чета Орашац и Затон извела одломак из Зајчеве опере “Никола Шубић Зрињски”, чланови чете Каменмост  “Два брата” од Прерадовића,  тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “венац народних песама”, један члан чете Клобук декламовао “Ој Илиријо!” и соколски певачки збор чета  Затон,  Орашац, Мокошица и Доња Жупа “Венац далматинско-дубровачких песама” од Н. Палчока. Након одмора један члан чете Студенци рецитовао  је Шантићеву песму “Остајте овдје”. Тамбурашки збор чете Муљи извео је с певањем народне песме, а соколски певачки збор чета Орашац, Затон,  Мокошица и Доња Жупа неколико песама дубровачких и сремских.

Чланови чете Ластва извели су сцену према Вишњићевој “Почетак буне на дахије”, чланови чета Бијело Поље и Тасовчићи извели су сцене три призора из “Горског вијенца” и то : “Долазак војводе Драшка из Млетака”, “Бадње вече” и “Џефердар Вука Мандушића”. По писцу чланка у „Соколском гласнику“ сцене су изведене мајсторски. Академија је завршена са “Хеј Словени” коју је певао хор Српског  певачког друштва “Гусле”. (7) У “Извештају жупског просвјетног одбора” жупе Мостар истицали су да  је одбор растурио у народ 1935. збирке народних песама и тиме оживели интерес сељака за писање и сабирање народних песама. Настојали су да се у свим крајевима жупе пробуди љубав према гуслама и народној песми. У томе су успели. Најбољи гуслари били су сеоски младићи. Одбор је настојао да 1935. свака сеоска чета приреди гусларску утакмицу и изабере гуслара-победника. Приликом одржавања Првог сабора соколских чета жупе Мостар 14. децембра 1935. ЖПО организовао је и одржао I жупску гусларску утакмицу. На утакмици учествовали су као такмичари : Вељно Врећа из чете Хум (Требиње), Осман Линдзе из чете Домановићи (Чапљина), Којо Дабић из чете Бијело Поље (Мостар)Максим Глоговац из чете Чичево (Коњиц), Перко Мркајић из чете Брадина (Коњиц), Симо Радић из чете Славањ (Љубиње), Јован Тодоровић из чете Добрељи (Гацко), Михајло Јакшић из чете Степен (Гацко), Коста Тепавчевић из чете Казанци (Гацко), Тодор Глоговац из чете Грачаница (Автовац), Мирко Бјелица из чете Крушевљани (Невесиње) и Душан Ковачевић из чете Риља (Невесиње). За првог жупског гуслара изабран је  Вељко Врећа, за другог Осман Линдзе а за трећег  Перко Мркајић. Изабрани најбољи гуслари добили су, као поклон жупе, луксузна издања Вукових збирки народних песама, приповедака и пословица. Одмах после сабора жупска управа  ангажовала је гуслара Петра Перуновића из Београда да приреди гусларску турнеју  и одржи гусларска сијела у друштвима : Автовац, Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Коњиц, Љубиње, Мостар, Невесиње, Столац и Требиње.

На сијелима држали су предавање о Филипу Вишњићу и народној песми Душан Таминџић, Јован Радуловић и Стево Поповић, чланови жупске управе и ЖПО. Сијела су побудила велико интересовање за гусле и народну песму. Било је присутно 2.025 слушалаца. После сабора ЖПО. организовао је другу турнеју  са гусларима Перком Мркајићем и Османом Линдзом. Они су са гуслама обишли соколске чете : Домановићи, Локве, Тријебањ, Доњи Поплат, Крајпоље, Броћник, Ивица, Струјићи, Драчево, Величани, Мркоњићи, Добромани, Дражин До, Дужи, Придворци, Џивар, Ластва, Моско, Љубомир, Чепелица, Плана, Фатница, Дивин, Мека Груда, Корито, Степен, Дулићи, Казанци, Добрељи, Самобор, Липник, Муљи, Михољаче, Грачаница, Надинићи, Фојница, Риља, Кифино село, Постољани, Бојишта, Биоград и Раст Оџак.  У селима држали су гусларска сијела којима је присуствовало неколико хиљада сељака. Успех сијела био је велики. Жупска управа и ЖПО организовала су гусларску турнеју са жупским гусларом прваком Вељком Врећом по селима и четама дубровачког Приморја и отока, које су у својим писмима молиле и тражиле од жупе Мостар да им пошаље гуслара. (8) Соколска жупа Мостар сматрала је да су једино гусле могле проширити соколску мисао. Сматрали су да су гусле могле дати снагу Перку Мркајићу, Радовану Шаровићу, Кости Тепавчевићу, Тодору Глоговцу, Сими Радићу и Који Дабићу, да пређу хиљаде километара пешке по врлетним стазама и кршевима, пређу стотине села и заселака и одрже соколска гусларска сијела пред сеоским соколима, без разлике вере. Многи домови набавили су гусле. Гусле су постале и остале чврста веза  прошлости са временом у коме су живели. Имале су васпитну улогу. Соколска жупа Мостар приредила је гусларске походе кроз сва села од Дубровачког приморја, Херцеговине до Имотске крајине. Жупа је организовала посебне течајеве за соколе-гусларе. Акција жупе поздрављена је од свих јединица  које је су биле у саставу жупе, а нарочито је била поздрављена од скупштине Соколског друштва Дубровник. Жупа се бојала да соколи-гуслари могу постати гуслари-занатлије. Сматрала је да и као соколи и као гуслари морају бити прави домаћини, а  своје гуслање не схвате својим и да истичу себе.  (9)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. (10)

Победник на соколској савезној гусларској утакмици одржаној на слету у Суботици 1936.  Перко Мркајић, обишао је као изасланик Жупе Мостар јединице Соколске жупе Сушак-Ријека почетком децембра 1936. Соколско друштво у Сушаку прославило је Дан уједињења 1 децембра 1936. вечерњом приредбом у биоскопу. Мркајић је наступио на свечаној седници и на академији матичног соколског друштва  Сушак-Ријека. Поред сокола, представника свих цивилних и војних власти, у дворани су били представници страних држава. Мркајић је био у народној ношњи. На свечаној седници говорио је о значају гусала у нашем народу, а затим певао уз гусле песму из живота сеоских сокола. У чланку је истакнуто да је при крају његовог певања  „цјелокупно присутно грађанство у свом одушевљењу поздравило је брата  Мркајића”.  (11)

У Блату на Корчули одржан је  12 и 13. децембра 1936. II соколски сабор свих јединица са острва Корчуле. Био је присутан старешина жупе Мостар Чеда Милић, са Радованом Чаровићем, старешином чете Степен, прваком у гуслању на утакмицама жупе Мостар. На сабору је Радован Чаровић, жупски изасланик и гуслар,  одгудио на гуслама поздрав краљу. (12)

Перко Мркајић, члан чете Брадина и гуслар 1936. обишао је 132 соколске јединице и приредио гусларске вечери пред 22.000 слушалаца. Сем жупе Мостар посетио је и соколске јединице у жупи Сарајево и жупе Сушак-Ријека. (13)

Перко Мркајић посетио је чету у Колочепу 13 јануара 1937. и приредио гусларско вече у соколској дворани. На почетку био је представљен  од старешине чете и поздрављен од чланова чете и њихових породица. Певао је народне и родољубиве песме, као и песму о путовању краља Александра у Марсељ.  Говорио је Петровој Петолетци, нагласивши да се настоји саградити соколски дом на острву, препоручио сваком члану чете да учини нешто добро своме селу у знаку Петрове Петолетке. У чланку о гусларској вечери се истицало : Поносни смо што имадемо у нашем Соколству овако вриједних гуслара, који шире и оживљују нашу стару народну пјесму, за добро и процват наше Уједињене Државе Југославије.” (14)

Жупски гуслари Перко Мркајић и Тодор Глоговац одржали су 8, 13 и 16 фебруара 1937. гусларске вечери у чети Главина. Певали су историјске, поучне и шаљиве песме. Глоговац је говорио о раду чланова  и сеоских чета у Соколској Петровој Петолетци. Деца су певала соколске и националне песме. Вељко Кадијевић, Ђуро Кнежевић и други рецитовали су песме.(15)

Соколска чета у Локвама приредила је 13 јануара 1937. своју редовну забаву уз учешће тамбурашког збора муслиманског културног друштва Слога” из Чапљине. Поред сокола из чете забави су присуствовали чланови соколског друштва Чапљина. Забаву је отворио просветар чете учитељ Милосав Пудар. Упознао је публику, на који је начин ова чета бар донекле саградила свој дом, (озидала га и покрила). Позвао је публику да помогне соколе из Локава. Данило Хордомеља из Опличића певао је уз гусле. Приказан је позоришни комад Тера опозицију” од К. Трифковића, који су извели чланови чете. На крају изведен је шаљиви монолог Мића у војсци”.

Соколска чета  у Локвама из друштва Столац приредила је 5 фебруара 1937. чланско село са гуслама. Учествовао је Радован Шаровић из чете Степен друштва Гацко, победник такмичења гуслара. Просветар чете учитељ Милосав Пудар предавао је о значају гусала у прошлости и садашњости”. Упознао је публику са гусларом  Шаровићем, који је месец дана са гуслама обилазио чете доње Херцеговине.  Шаровић је говорио о дужностима сокола, као појединца и цјелине у Соколској Петровој Петољетки”. После предавања  Шаровић је гуслао неколико народних песама. Присутнима се свиђала песма Омер  и Мерима”. После је неколико гуслара, чланова чете, певало по једну песму. Старији чланови су се чудили да има тако вредних и корисних људи, који су ишли по народу и сејали семе. Један течајац је додао : Оваквих вриједних и корисних људи има само у соколској организацији – а биће их и више, јер соколска жупа у Мостару  одржаје течајеве за омладину и приређује гусларске утакмице, а циљ је и једног и другог изнаћи и оспособити што већи број омладинаца, који ће у народу сузбијати све што проузрокује зло, а ширити добре и корисне народне обичаје.” (16)

Соколско друштво Мостар одржало је друштвену гусларску утакмицу у просторијама гимназије 31 јануара 1937. Наслов првака  друштва Мостар за 1937. добио је Стојан Дабић из соколске сеоске чете Бијело Поље. У Оцењивачком одбору били су : Бруно Марчић, Твртко Канает, Антон Брезник, Хинек Кестлер и Ејуб Комад. (17) Чета Ходбина приредила је село 20 фебруара 1937. Твртко Канает из жупе Мостар предавао је о Соколству и Петровој Петољетки, а гуслари  Перко Мркајић и Тодор Глоговац су певали песме уз гусле. Било је присутно 221 слушалац. Гусларе испратио је старешина Јово Марић до суседне чете Пијесци. (18)

У згради основне школе 20 фебруара 1937. у вече, соколска чета у Казанцима приредила је соколско сијело. Пространа дворана била је дупке пуна. Старешина чете Јован Тепавчевић поздравио је присутне. У говору је изнео жеље чете да подигне свој дом, те да их у томе помогну. Учитељ Сава Унковић предавао је у спомен Филипа Вишњића. Течајац Петар Николић предавао је о Соколској Петровој Петољетци. О дужностима  које су биле  у вези са тим. Такође предавао је о значају народних обичаја у животу предака у прошлости и њихове потребе у том добу. Предавања су бурно поздрављена од стране присутних. Обрен Бјелогрлић је певао уз гусле народну песму. (19)

Гуслари су  певали у соколским домовима, или у пригодним просторијама. У великој сали Соколског дома (Спонза) у Дубровнику одржао је 1937. гуслар Илија Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су : песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизације : поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице. Певање гуслара Вуковића снимано је на грамофонске плоче, затим два пута за филм, а учествовао је у филму „Легенда Опленца”.(20)

Први жупски гусларски десетодневни течај за соколске гусларе из соколских чета одржан је у Мостару. (21)

Гуслар Илија Папић је као соколски заветник од 4 јануара до 22 фебруара 1938. обишао око 70 села и засеока и у сваком држао соколско сијело. Прешао је преко 800 километара 1937. Пиротско соколско друштво приредило је у сали хотела Национал први соколски гусларски концерт. После уводног говора др. Будимира соколски гуслар Мркајић говорио је о националном значају гусала и о задацима Петрове петогодишњице. Затим је уз гусле певао неколико родољубивих песама. (22)

Најбољи гуслари, чланови  соколских друштава, обилазили су соколска друштва и уз гусле певали. По свом личном завету у Петровој петолетци гуслар Перко Мркаић из жупе Мостар  је обилазио све жупе, друштва и чете у Југославији. Заветовао се да ће са својим гуслама пропагирати Соколску Петрову петолетницу и соколски рад. На гусларским часовима и поселима ширио је народном песмом Соколску Петрову петолетницу. Са Мркаићем путовао је са истим циљем Радош Ђорђевић из Соколске жупе Крагујевац, првак државе у хармоници. Перко Мркаић посетио је Соколску жупу Београд, њена друштва и чете. (23)  Соколско друштво Крупањ из Жупе Београд приредило је село 10 новембра 1939. Чланови свих категорија, помажући чланови и грађани слушали су гусле Перка Мркаића и хармонику Радоша Ђорђевића. (24)  Почетком августа 1939. соколско друштво Ђаковицу посетио је Перко Мркајић. Одржао је предавање о Соколској Петровој петолетци. Посетио је и чете Дечане и Ереч. Велики број сокола присуствовао је предавањима гуслара Мркајића.   (25)

На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (26)

Часопис „Ратни Поменик”  известио је о прослави 25-годишњице битке на Легету. Удружење Тимочана и Крајинаца из Београда заједно са Соколима и културним и националним организацијама из Сремске Митровице обележило је 1939. 25-годишњицу битке на пољу Легету, у којој је страдала Тимочка дивизија 1914. Била је присутна огромна маса света из Срема, Мачве и Крајине. Присуствовао је и бан Дринске бановине Радивојевић. Вајар Томић је за споменик изгинулих израдио плакету, која је представљала рањеног Тимочанина са Крајинком, Тимочанком и Сремицом. После црквеног обреда који су обавили шест свештеника, сремско-митровачки прота Јован Латинкић одржао је говор у коме је изнео страховите патње српског народа из Сремске Митровице за време борбе за ослобођење и уједињење. У име Удружења резервних официра и ратника говорио је председник Никодије Богдановић. У име сокола из Сремске Митровице говорио је начелник сокола професор Бошко Новаковић. Говорио је Ика Пантић, председник Удружења Тимочана и Крајинаца који је и сам учествовао у бици на Легету. После њега говорила је једна ученица основне школе из Сремске Митровице и један Херцеговац, који је после говора уз гусле отпевао песму о бици на Чеврнтији и Легету.  (27)

Гуслар Перко Мркајић посетио је 1940. Соколско друштво  Оштрељ, где је приредио гусларско вече са певањем и предавањем о народној песми. (28)

Савез Сокола подржавао је гусларе у чему је предњачила Соколска жупа Мостар. Соколска жупа Мостар сматрала је да су једино гусле могле проширити соколску мисао. Тежила је да у оквиру неговања традиције у свој рад укључи гусларе. Неговање и чување обичаја у народу, народних песама и гусала, истицањем јунаштва и чојства предака и важности гусала у повести народа  било је усмерено ка јачању и уздизању духовне народне моћи. Најбољи гуслари, чланови  соколских друштава, обилазили су соколска друштва и уз гусле певали. По свом личном завету у Соколској Петровој петолетци гуслар Перко Мркаић из жупе Мостар  је обилазио све жупе, друштва и чете у Југославији. Заветовао се да ће са својим гуслама пропагирати Соколску Петрову петолетницу и соколски рад.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Напомене :
  1. Мр Кристина Пантелић Бабић, „Соколски покрет у херцеговини од 1893. до 6. априла 1941. године”, докторска дисертација, Бања Лука, 2018, стр. 197;
  2. Твртко Канает, „Наш морални успјех”, Књига за соколско село”, Мостар, Децембар 1935, бр. 10, стр. 15;
  3. „Гусларски концерат.”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 21 априла 1932, бр. 17, стр. 6;
  4. „Чапљина”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 23 марта 1934, бр. 13, стр. 6;„Соколско село и гусларска утакмица”, „Соколски гласник”, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 5;
  5. „Гусларска утакмица”, „Соколски гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 3;
  6. „Први сабор соколских чета у Мостару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 3, 4;
  7. „Свечана академија”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 ‘септембра 1935, бр. 48, стр. 6;
  8. „Извештај жупског просвјетног одбора”, „Извештај о годишњем раду соколске жупе Мостар за годину 1935”,  Књига за соколско село”, Мостар март 1936, бр. 3, стр. 14, 15;
  9. „Гусле су народни из народа учитељ”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 41;
  10. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом”, „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;
  11. Соколски празник у Сушаку”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 5; Р, Успјех нашег гуслара”,  Књига за соколско село”, Мостар, Јануар 1937, бр. 1, стр. 14;
  12. Сабор соколских јединица с Корчуле”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 6,7;
  13. Успјех нашег гуслара”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 55;
  14. Са гуслама у Колочепу”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 54;
  15. И. Кадијевић, тајник чете Главина, „Одржање гусларских вечери”, „Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 53;
  16. Чедо Михић,- течајац, Забава у Локвама – друштва Столац,”, „Гусларско вече у Локвама”, „Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 53;
  17. „Гусларска утакмица”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 55;
  18. Из чете Ходбина”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 55;
  19. -ћ, Соколско сијело у Казанцима”, Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 54;
  20. „Гусларско вечер”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 3;
  21. Извештај за 1937 годину”,  Књига за соколско село”, Мостар, Април 1938, бр. 4, стр. 55;
  22. Свијетли примери”, „Соколски гусларски концерт у Пироту”, Вијести из јединица и за јединице”, Књига за соколско село”, Мостар, Април 1938, бр. 4, стр. 70;
  23. „Гуслар Соколске Петрове петољетке у Соколској жупи Београд”, „Око Соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4, стр. 39;
  24. Ђ.М.П, „Соколско друштво Крупањ”, „Око Соколово”, Београд, 1 децембар 1939, бр. 10, стр.143;
  25. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;
  26. „Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;
  27. К.С. „Са прославе 25-годишњице на Легету-Чеврнтији”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1939, бр. 6, стр. 1-5;
  28. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 6;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар