БОГДАН ЗИМОЊИЋ И ГАЧАНИ КЊАЗУ ДАНИЛУ

29. 7. 1858.

Свјетљејшему нашему милостивому Господару Данилу Петровићу, Књазу Црногорскоме и Брдскоме и правитељствујушчему сенату.

Наш милостиви покровитељу љубимо ти височајшују десницу и молимо Господа Бога за твоје здравље и госпоство и сва наша Србија поклања се вашој свјетлости.

И разумјели смо, слатки Господару, да имаш велику гордост и да си се насрдио, што нијесмо дошли теби и казали нашу муку, ама наш милостиви Господару, ти си милостив, како нам не разумијеш нашу велику и страшну муку и невољу од нашије двојних душмани и крвника. А ми смо се јадни поуздали у велику свјетост, да ћеш и нас сохранити као и остале Србе, па нам је жао и чудимо се, како нам не авизаш, како ћемо ми јадни живљети.

Па наш милостиви Господару, чујемо да шиљеш твоје Црногорце и Ускоке на наше главаре, да нас бију, а нама је доста и турскије хајоша, што нас бију и робе и силују, а сладки Господару ако има каквије, казивали су на криво, ти нас мож добавити твојему лијепоме суду, па нас кастигај како хоћеш. А молимо те сладки Господару, немој нам спремити лупежа, да нас бију. Јуче нам је Тешо Давидовић убио Слијевчевића Павла; ако си ти спремио и реко није нам ни жао, да ћеш нас свије поклати; ако ли нијеси, а ти нам по твојој Свјетлости види и не отури нас и не заборави нас за Бога и за Светога Петра, зашто и ми трпимо зулум од Турака. И молимо Господа Бога за ваше здравље, и над имамо у твоју свјетлос, како ћемо живјети.

И љетос смо спремили Ђока Мандића и молили те да нам штогођ авизаш, па га и сад шаљемо и молимо те за то хоружје, што му је у Шћепана Радојевића и Петка Ковачевића.

Твоје вјерне и покорне слуге

Поп Богдан Зимоњић и остали Срби гатачки

Јули 29, 1858.

(Извор: „ЗАПИСИ – часопис за науку и књижевност“, Цетиње, јануар-јуни 1932.)

Приредио: Раде Црногорац