• У Задужбини Илије М. Коларца на Студентском тргу у Београду, синоћ је представљена књига „Дипломатски списи“ Јована Дучића, коју је приредио Миладин Милошевић, директор Архива Југославије, а која је одштампана захваљујући издавачу Удружењу Требињаца „Јован Дучић“ у Београду.

Поздрав у име домаћина: Жарко Ј. Ратковић, председник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду

Књигу чине 182 дипломатска списа и 14 извора из веома богате дипломатске каријере Јована Дучића, која је трајала од 1910. године до 1941. године у девет држава и 13 мисија.

Отварајући овај скуп присутнима се у име издавача обратио Жарко Ј. Ратковић председник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду.

– Захвални смо Јовану Дучићу што нам је указао прилику да штампамо његове дипломатске списе. Они дуго нису били доступни јавности и да није било вредног и марљивог историчара Миладина Милошевића који је 25 година сакупљао грађу о дипломатији Јована Дучића, не би било ни ове књиге. Његови сусрети са патријархом Мироном, краљем Египта Фуадом, краљем Италије Емануелом показују високо поштовање државника према Дучићу, док сусрети са Мусолинијем и министром Ћаном бацају светло на односе Срба и Хрвата. Наша је обавеза била да големи рад Миладина Милошевића поштујемо и најмање што смо могли да учинимо је да ову књигу одштампамо.

Рецезент ове књиге, Љубодраг Димић, дописни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор београдског Филозофског факултета, истакао је да су извјештаји Јована Дучића из Софије, Рима, Атине, Мадрида, Каира, Будимпеште, Букурешта, Лисабона, аутентично свједочанство из 13 дипломатских мисија које је пјесник обављао, као и о службовању у осам европских и једној афричкој држави.
– Дучићеви дипломатски списи су у историографском смислу омогућили јасан и рационалан увид у свет српске и југословенске дипломатије скривен од јавности и обавијен тајновитошћу и демистификовали нимало лак позив дипломате који је неодољиво привлачио српске писце и песнике убеђене да из европских престоница прате духовне вредности свога времена.

Рецезент књиге – Љубодраг Димић

Димић се посебно осврнуо на Дучићев савршен осећај за суштину.
– Дучићеви дипломатски извештаји у којима је исказан осећај за имагинацију, наслућивање онога што доноси време, обавештеност, разумевање процеса који бројним догађајима дају смисао, потврђују од раније изречене ставове историчара да су писци и песници онај осетљиви “барометар” који на специфичан начин региструје тешко видљиве почетке промене у друштву и политици.
– Ова књига није само допринос проширивању стручних знања о томе како је функционисала југословенска дипломатија, већ је тим документима Дучићу враћен онај део живота који је деценијама био у сенци његове раскошне поезије – закључио је Димић.
Посебно је било занимљиво чути мишљење Живадина Јовановића, бившег министра спољних послова Савезне Републике Југославије.
– У Дучићевој дипломатској каријери највише ме фасцинира његова поступност. Дучић је у дипломатској каријери коју је започео у 36. години живота прешао пут од писара, до првог амбасадора наше земље(1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту). Само та чињеница била би довољна да га данас изучавамо као посебну тему.

Живадин Јовановић: Дучић је био потпуно јединствен!

Јовановић је и на посебан начин окарактерисао књигу.
– Ова књига је за историчаре одличан извор, за дипломате приручник док је за обичног читаоца права белетристика, јер Дучић и о незанимљивим стварима пише занимљиво, па је био и остао потпуно јединствен.

Као дипломата од великог искуства Јовановић је указао пажњу на дипломатске особености Јована Дучића.
– Он пише само о оним догађајима које су битне за државну политику. Не подилази никоме, па неке његове извештаје са великом дозом горчине читају у Београду. Пише без апологије, поштујући чињенице. Његова писма углавном почињу “данас сам се срео…” Он, дакле, не чека да неки догађај преноћи, па да слегнутих утисака пише извештај, што је уобичајена пракса, већ одмах након састанка пише онако како је догађај доживео.

Нада Ђоковић и Лазар Миркић (амбасадор )

Јовановић је приметио да “свака генерација има своје буре”, али да данас немамо никога ко би знао да их опише. На крају се запитао:
– Да ли смо следбеници Јована Дучића данас?

Приређивач Дучићевих списа: Миладин Милошевић

Присутнима се потом обратио и приређивач Дучићевих списа, Миладин Милошевић, директор Архива Југославије.
– Упустио сам се у истраживања наших архива и библиотека, посебно из разлога што Јован Дучић не припада само историји и културном стваралаштву, већ и историји српске и југословенске дипломатије. Његов рад је углавном из идеолошких разлога био скрајнут, па је посебан изазов био прикупити документацију.

Милошевић је навео да је живот првог издања ове књиге књиге од 1991. до данашњих дана доживео промене.
– Када су ми 1998. јавили да се појавила књига “Дучићеви извештаји из Букурешта” понадао сам се да ћу ту наћи неке записе. Испоставило се да су само превели оно што је београдска “Просвета” објавила 1991. године. Ипак, ово издање је богатије за 14 записа. Захвалан сам Удружењу Требињаца у Београду што се потрудило да ово допуњено издање угледа свестлост дана.

Миливоје Пецељ

Програм је водио професор  Миливоје Пецељ, а у склопу програма Бранкица Антић је прочитала и писмо које је Дучић након састанка са Мусолинијем,  упутио Богољубу Јевтићу, тадашњем министру иностраних послова.

Промоција „Дипломатских списа“ Јована Дучића окупила је Херцеговце из свих завичајних удружења у Београду, а између осталих ту су били амбасадор БиХ у Србији Лазар Миркић и пјесник Рајко Петров Ного.

Књига “Дипломатски списи” доступна је свим читаоцима портала Слободне Херцеговине, који је могу наручити путем наруџбенице по промотивној цени од 1.000 динара.

Текст и фото: Трифко Ћоровић
Извор: Слободна Херцеговина