У недјељу, 1. октобра 2017. године у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Шибенику устоличен је владика Никодим у трон Епископа далматинских. По значају и бројности, овај догађај је сасвим сигурно најзначајнији за православни народ Шибеника у овоме вијеку.
Фото: Трифко Ћоровић
Са навршених 36 година архимандрит манастира Крка Никодим постао је најмлађи владика у СПЦ, а након 106 година и први далматински епископ који је у њој и рођен.
Патријарх, два митрополита и 12 епископа
Свету архијерејску Литургију служио је Патријарх Иринеј уз саслужење митрополитâ: црногорско-приморског Амфилохија и загребачко-љубљанског Порфирија и епископа: бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игантија, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, горњокарловачког Герасима, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, брегалничког Марка и стобијског Давида, као и бројним свештеницима и ђаконима.
Појао је хор пријатеља манастира Крке.
Владика Никодим одговара на питања о вјери (Фото: Трифко Ћоровић)
На крају литургије, извршен је чин устоличења. Уводећи владику Никодима у трон епископа далматинских, Патријарх Иринеј му је предао жезло као симбол архипастирске власти у Епархији далматинској.
-Долазите на древну и славну епархију чији су се предводници трудили да личе на своје велике претходнике. Долазите на епархију која је у нашем времену, нажалост, много пострадала. У епархију где данас живи само остатак нашег народа- рекао је патријарх Иринеј и напоменуо да је пред новим владиком веома тежак задатак.
– Треба да прикупите раштркано стадо Божје и наставите да обнављате духовни хришћански живот и да на томе са свим заједно зидате заједничку будућност. Нека Вам Господ да снаге и мудрости да управљате епархијом својом љубављу, јер је љубав она најмоћнија сила која управља светом. Угледајте се на своје претходнике и наставите њиховим путем на радост Цркве и свих нас. Нека Вам Господ буде на помоћи и једини руководитељ у животу – поручио је патријарх Иринеј и додао да Срби у Далмацији живе као малено стадо.
Патријарх Иринеј: Нека ми опрсоте надбискуп и бискуп, али ваше ријечи предуго чекамо…. (Фото: Трифко Ћоровић)
– Живите у нама блиској држави са браћом католицима од којих очекујемо, пре свега од представника Цркве, да чујемо речи јеванђелске, речи мира и љубави; да као хришаћни једни према другима покажемо љубав и уважавање. То је први корак, јер Господ тражи и од свих нас да љубимо једни друге, јер сви носимо лик Божји у себи. У свакоме од нас без обзира на порекло и боју коже присутан је Господ и све што једни другима чинимо – чинимо Господу своме – рекао је патријарх Иринеј, а потом је упутио и ријечи критике присутнима бискупу и надбискупу.
Римакотичка црква ћути још од Другог свјетског рата
– Ми одавно очекујемо да чујемо вашу ријеч. Ријеч љубави и према свом народу и према свима другима. На жалост, до сада то нисмо чули. И уместо речи љубави чујемо неке нове претње, нека нова застрашивања, неке нове освете. Није то добро нигдје и никада. Не може се будућност чинити на нечему што није божанско и морално него само на ономе што је вредно – рекао је патријарх Иринеј и додао да су сви као представници цркве позвани да наставе науку Христову и шире истину Христову.
(Фото: Трифко Ћоровић)
– Не може се другачије зло побиједити него науком Христовом и истином Христовом. Ми смо са римокатолицима дуго живјели као једна црква, па и данас кад је силом истоирјских прилика дођло до раздвајања ми имамо много више заједничког, него оног што нас дели – поручио је патријарх Иринеј и позвао да “зидамо наше односе на ономе што нам је заједничко”.
Владика Никодим изразио захвалност свима који су му помогли током живота (Фото: Трифко Ћоровић)
Приступна бесједа Епископа далматинског Никодима била је веома емотивна. Он се захвалио свима онима који су му кроз живот помогли не заборављајући родни Задар, село Шуљковац поред Јагодине гдје је живио у избјеглиштву, Сремске Карловце, Солуну и Рим као средине у којима се школовао.
Врлички „Чувари Христовог гроба“ су један од заштитних знакова православља у Далмацији (Фото: Трифко Ћоровић)
– Далмација је сиромашна земља, каменита и штура, земља горштака, чувених морлака, који су научили да из камена и од сунца, дивних река, као што је плава Крка, али и из сињег мора, извуку све што могу. А овако их је описао Доситеј Обрадовић на својим пропутовањима кроз ове крајеве: „сви су то трудољубиви, добри, правдољубиви и поштени људи“, доброту тих људи „нити је чути на свету нити видети!“ То су моји Далматинци! То је земља која је изнедрила Јанковић Стојана и Илију Смиљанића, ускочке морлачке јунаке наше славне историје– рекао је владика Никодим и подсјетио на чувеног путописца Алберта Фортиса који је посведочио дивном гостољубљу православних монаха који се подвизавају изнад реке Крке.
Владика Никодим са сузама поменуо родитеље
– Земља која је дала једног Симу Матавуља, који је кроз своју приповетку Пилипенда испричао сву трагедију народа овога краја и посведочио православну веру ових људи у две кратке реченице: „Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!– рекао је владика Никодим и са сузама у очима се присјетио својих родитеља.
САБОРНА ЦРКВА У ШИБЕНИКУ
(Фото: Трифко Ћоровић)
Саборна црква Успења Пресвете Богородице у Шибенику је главни и највећи православни храм у Шибенику, смештен уз седиште, владичански двор Епархије далматинске Српске православне цркве. Саборна црква у Шибенику је средишња црква епархије.
У Шибенику поред колоније православних Грка, од раног средњег века живе и православни Срби, највише у предграђу званом Варош. По одлуци Млетачког сената, унутар зидова града Шибеника, православни Грци и Срби 1569. године подижу цркву Светог Јулијана. Будући бројнији од Грка, 1600. године православни Срби у Шибенику у свом насељу Варош подижу још једну цркву за богослужбене потребе – храм посвећен Часном Крсту.
У овом храму је служено све до краја 18. века, када је у непосредној близини подигнута већа црква Вазнесења Господњег, 1778. године, са иконостасом од грчких икона. Ова црква је и данас богослужбено активна и назива се Свети Спас.
У време француске владавине Далмацијом 1810. године, православни Срби купују и оснивају још једну цркву у Шибенику, а то је данашња Саборна црква Успења Пресвете Богородице. Иконостас Саборне цркве урађен је 1827. године од стране сликарске породице Лазовић (Симеона и Алексија).
Саборна црква има веома богату ризницу, коју чине преко стотину икона рађених у византијском стилу (од 15. до 19. века), као и богату ризницу богослужбених предмета и рукописа.
– Желим да се захвалим и мојим родитељима, Предрагу и Ксенији, који сада нису овде са нама, али верујем да се радују у Господу овом свештеном догађају у насељима где праведници пребивају. Захвалан сам им што су ме учили вери и побожности, али и искрености, да будем то што јесам и пред Богом и пред људима. А највише сам им захвалан, нарочито мајци Ксенији, на љубави, бризи и свим радостима које су ми пружили за свога живота. Сваки тренутак проведен са њима вредан је мог радовања, сећања и благодарења Богу на њима. Вечан им спомен!- рекао је владика Никодим и поменуо и своје стричеве Ненада и Момчила.
Владика Фотије је Никодимов духовник и претходник на трону епархије далматинском (Фото: Трифко Ћоровић)
Захвалност духовном оцу Фотију
– Желим посебно да се захвалим и свом духовном оцу, Епископу Фотију, кога сам и наследио на свештеном трону мученичке и распете Далмације, а има ли веће радости него да син наследи оца по речима Св. Григорија Богослова. Захваљујем што је мене трпео, моју дивљу и неукроћену далматинску природу коју је најбоље описао блажени Јероним речима: „Опрости ми, Боже, што сам Далматинац!- рекао је владика Никодим и захвалио се Епископу бачком Иринеју, Митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију , братсву ковиљском и крчком, а посебно сестри Даници.
-Трудићу се да допринесем помирењу и саживоту на овим просторима. Моји преци су вековима живели у овим крајевима борећи се и сукобљавајући се како са каменитом и штуром земљом, једући хлеб у зноју лица свога тако и са другим невољама, али увек превазилазећи све и налазећи начина да остану и опстану овде – рекао је владика Никодим.
Поклон од владике Иринеја Бачког (Фото: Трифко Ћоровић)
Свечаностима наречења и устоличења Епископа далматинског Никодима присуствовали су министар одбране Александар Вулин – изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, др Марко Николић – заменик директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Мидораг Линта, амбасадор Републике Србије у Хрватској Мира Николић, саветник Министра културе републике Хрватске Миљенко Домијан, надбискуп сплитски Марин Баришић, бискуп шибенски Томислав Рогић, задарски жупан Божидар Лонгин, жупан шибенско-книнске жупаније Горан Паук, градоначелник Шибеника Жељко Бурић, градоначелник Книна Марко Јелић, као и представници других жупанија и општина са подручја Епархије далматинске, представници јавног и културног живота Хрватске и Србије.
ЖЕЗЛО НА ДАР: Изасланик предсједника Србије Марко Николић предао поклон владици Никодиму (Фото: Трифко Ћоровић)
Након устоличења званице су се окупиле у ресторану хотела Иван на трпезу љубави гдје су били окупљени и бројни пријатељи владике Никодима, а међу њима легендарни кошаркаши Дејан Бодирога, Драган Тарлаћ, глумац Сергије Трифуновић, као и бројне личности из друштвеног и политичког живота Србије и Хрватске.
ПОКЛОН ОД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: Владика Никодим и Миодраг Линта (Фото: Трифко Ћоровић)
Литургији је присуствовао и министар одбране Вулин (Фото: Трифко Ћоровић)
Нафора за замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линту (Фото: Трифко Ћоровић)
Сплитско-макарски надбиускуп Марин Баришић је након устоличења за ХРТ изјавио да је у владици Никодиму добио брата – „као апостолски насљедник он је мој брат“ (Фото: Трифко Ћоровић)
Многи су искористили прилику за заједничку фотографију са надбискупом Баришићем и митрополитом Порфиријем (Фото: Трифко Ћоровић)
Жељко Џепина, Срђан Јеремић, Борис и Саша Милошевић (Фото: Трифко Ћоровић)
Савјетник Министра културе Републике Хрватске Миљенко Домијан (Фото: Трифко Ћоровић)
(Фото: Трифко Ћоровић)
ТЕКСТ: ТРИФКО ЋОРОВИЋ ФОТО: СРПСКО КОЛО ВИДЕО: ТВ ХРАМ
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
