Пред вама је фотографија која се много користи по друштвеним мрежама као „доказ“ о сарадњи, неки кажу и „братству“ усташа и Југословенске војске у отаџбини (четника). Да ли се ова фотографија може тако једнострано посматрати? Кренимо редом.

1.Према разним изворима и текстовима на фотографији се налазе са лијева на десно: домобрански мајор Емил Ратај, усташки логорник Константин Урмовић, четнички војвода Урош Дреновић и котарски предстојник Марко Јунгић.

2.Иако су особе на фотографији идентификоване, много је теже установити тачно мјесто гдје је фотографија направљена. Тако на српској Википедији и многим интернет чланцима пише да је то сликано 1942. године у „Варцер Вакуфу“ тј. Мркоњић Граду. Занимљиво је да српска Википедија користи усташки назив за Мркоњић Град. Са друге стране, на сајту „znaci.net“ једном од најбољих сајтова посвећеним Другом свјетском рату, позивајући се на Музеј револуције народу Југославије, испод фотографије након инвентарног броја III-15913, пише да се на фотографији налази Дреновић са „усташким официрима у Бањој Луци“.

3.Извори нису сигурни да ли су са Дреновићем све усташе или има и домобрана и политичких представника НДХ.

4.Извори нису сигурни у ком граду је фотографија настала, Бањој Луци или Мркоњић Граду.

5.Најзанимљивији за нашу причу јесте Марко Јунгић. Наиме, 1941. године у вријеме страшних „Илинданских“ покоља српског становништва на простору НДХ, Јунгић је био један од челних људи НДХ у Приједору. Јунгић се „повезао са усташким функционерима… и на дати сигнал приступљено је извршењу покоља, који је у Приједору и по броју жртава и по начину извршења страховит“. Јунгић је постављао и комесаре „у све жидовске радње у Приједору“, тј. одузимао је јеврејску имовину. Боље нису прошли ни српски трговци и други приватници.

6.Након рата Јунгића су комунистичке власти осудиле пресудом од 15. маја 1947. године „на казну лишења слободе принудним радом у трајању од 20 година и губитак политичких права на пензију и помоћ социјалног осигурања у трајању од пет година.“

7. Јунгић је већ 1950. године пуштен на условну слободу: „Рјешењем МУП-а БиХ бр. 9466/50, пуштен је на условни отпуст (19. септембра 1950). Јунгић се 1952. године налазио „запослен као службеник Земаљског грађевинског предузећа ‘Конструктор’ у Зеници“.

8. За одговорност за злочине над Србима у Приједору, Јунгић није одлежао ни 5 година и без икаквих санкција био је службеник једног од јаких предузећа у тадашњој Југославији.

Закључак

Са једне стране комунистичке власти су у своје вријеме ову фотографију користили као доказ сарадње четника и усташа. Данас, многи медији ненаклоњени српском народу и разни квази антифашисти, такође, радо користе ову фотографију као доказ сарадње, па чак и „братства“ четника и усташа. Са друге стране исти ти комунисти су благо укорили Јунгића и осудили га на смијешно малу затворску казну тј. много раније су га пустили из затвора и дали му добро радно мјесто. За идеолошки острашћене комунисте и њихове данашње симпатизере, Јунгић са Дреновићем је доказ против четника, али њихов благ однос према Јунгићу након рата, никога није заинтересовало. То је ваљда у духу „братства и јединства“. Када треба напасти четнике важно је Јунгићево усташтво, то гдје је фотографија настала никоме није интересантно, па је час сликана у Мркоњићу, час у Бањој Луци. Када треба Јунгића казнити за покоље над Србима, њему се налазе олакшавајуће околности итд. Ово је доказ да једна фотографије не говори много и да се сваком историјском извору мора пажљиво прићи.

Борис Радаковић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.