За воћаре у Љубињу ово је сигурно најтежа сезона у новом миленијуму.
Усљед десетодневног пада темепартура, када се жива у термометру у периоду од 14. до 24. априла спуштала и до девет степени Целзијуса испод нуле, уништено је готово 90 одсто рода на плантажама вишње, шљиве и трешње у Љубињском пољу.
Недуго потом град је изазвао нове штете у горњем дијелу овог поља, па се укупне штете у априлу и мају, у Општинској служби за пољопривреду у Љубињу процјењују на близу 1.700. 000 марака, уз напомену да се још не зна хоће ли Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС учестовати у њиховој санацији…
У први мах рекло би се да је све с воћарством отишло дођавола, али како свако правило има и изузетак, један такав изузетак привукао је пажњу нашег објектива.
Наиме, у самом урбаном језгру Љубиња, у Улици Милоша Црњанског, једна трешња Мише Лучића, смјештена међу кућама, родила је као никада до сада. Никад ме није „изадала“, с поносом истиче њен власник, а овог прољећа ме је изненадила обилнијим родом него иједне године до сад. Очекујем да ћу с ње убрати од 120 до 150 килограма квалитетних плодова.
Призор који одмара душу
Иако је одавно, као возач, пролазио и пролази кроз разне крајеве, Лучић каже, да никад није видио трешњу попут ове своје, с овако обилним родом, и то још у сезони кад ће скоро сви у Љубињу остати жељни румених плодова…Шта ју је спасило од већ спомињаног метеоролошког прогома, да ли чињеница де је остала у завјетрини између породичних кућа или нешто друго, остаје тајна. Тек поглед на њу и случајном пролазнику одмара очи и буди неки притајени, али угодни оптимизам.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
