Радивоје Круљ је парох мостарски и један од најватренијих навијача Вележа. Недавно је јавно позвао навијаче да дођу на утакмицу и подрже свој клуб. Познат је као заљубљеник у рок музику и Мостар, иако није ту рођен.
– Волим Мостар и овај град. Волим у Мостару клубове и Вележ, волим и Зрињски. Радујем се сваком успјеху. Из љубави према Мостару ту је љубав и према спорту. Из љубави и поштовању према људима и спортистима који долазе у цркву, вјерници су, али не само то. Они су моји и пријатељи. Радујем се успјесима мостарских клубова и Мостара- рекао је Круљ гостујући у емисији Дан уживо на Н1 телевизији.
Познато је да сте и љубитељ рок музике, што је многима неспојиво са функцијом у цркви?
– Можда је то некада било неспојиво, али послије свега што се данас дешава и што се нуди у свијету музике, овај кич и шунд, рок је дефинитивно класика. Мислим да је то данас итекако спојиво. Роцк је, у односу на турбофолк и друге врсте музике којима је бомбардована јавност и наша омладина, нешто добро и препоручљиво за слушати. То је моја љубав из младости и то је остало.
Нисте рођени Мостарац, али ваша прича о повратку је интересантна?
-Некако се генерација гимназије у Билећи од другог разреда када се десио несрећни рат и када је основана обновљена гимназија, били су ученици из Коњица, Мостара, Чапљине, Стоца… Био сам дио те генерације и осјетио сам невјероватну љубав Мостараца према Мостару. Мој другар који је данас љекар у Мостару је био толико тужан када је био срушен Стари мост. Оно што га је могло утјешити тада је био договор да ћемо се вратити у Мостар. Божијом вољом и добром намјером и жељом, али и сплетом околности, данас смо у Мостару, боримо се и живимо за њега. Ту су нам и дјеца и мислим да дајемо добар примјер да овдје има будућности.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
