• У кишно суботње јутро више од 200 људи окупило се испред храма Светог Петра и Павла у београдском насељу Котеж да би посљедњи пут одали пошту угледном и омиљеном свештенику протојереју – ставрофору Раду Зеленовићу.

У присуству чланова породице, многобројних пријатеља, поштоваоца и земљака, парастос је предводио домаћин и старјешина Храма Светог Петра и Павла Јован Лучић уз саслужење свештеника Милана Лучића, Ратка Савића и Видана Томанића.

Опраштајући се од прота Раде, његов колега и пријатељ свештеник Ратко Савић рекао је да он путује у своје Даниће гдје је подигао манастир Светог Петра Зимоњића и тако постао велики добротвор што ће и будућа покољења са поштовањем помињати.

– Прота Раде је веома озбиљно схватио улогу душебрижника који будно бдије над својом паством, увијек налазећи разумијевања и стрпљења да сваког саслуша – рекао је Ратко Савић напомињући да је покојни Зеленовић припадао свештеничкој елити, а његово искуство и ауторитет многим свештеницима је служило као примјер из кога може да се учи.

Прота Милан Лучић осврћући се на живот оца Рада цитирао је ријечи Светог Јована Златоустог “свештеничка служба је изнад анђеоске царске и родитељске”.

– Прота Раде је добро знао да се нико није прославио без добрих дјела, зато је парохијски живот допунио доброчинствима и сарадњом са људима и на тај начин показао лик великог свештеника – рекао је отац Милан цитирајући на крају свог говора ријечи светог апостола Павла које најбоље одсликавају живот прота Рада “рат ратовах, цркву заврших, вјеру сачувах”.

Веома емотиван говор одржао је предсједник Клуба Гачана у Београду Светозар Црногорац наглашавајући да је са овога свијета отишао ”понајбољи међу Гачанима и Херцеговцима у Београду”. Црногорац је подсјетио на частан, честит, достојанствен и суштинским смислом испуњен животни пут свештеника Рада Зеленовића.

– Раде припада свима нама, свом српском народу, јер је и сам у најљепшем смислу те ријечи био човјек из народа. Увијек се до краја борио за народ, за истину и правду, поштење, родољубље и људску солидарност. Задржао је скромност до краја живота. Једноставно, чинио је све да оплемени човјека, да освијести оне који су своју светосавску вјеру замијенили за идеологију или нешто друго – рекао је Црногорац присјећајући се периода у коме је прота Раде дао немјерљивив и непроцјењив допринос раду Завичајног удружења Гачана у Београду.

– Када је било тешко или нисмо смјели или нисмо имали гдје, окупљали би се код Рада. Из тих наших разговора, понекад и расправа рађала се помоћ Гацку и Гатачкој бригади, а рађале су се и неке књиге. Када бисмо понекад мало и застранили у дискусији Раде је увијек налазио начина да нас смири, неријетко и укори, увијек ријечима које само свештеник умије да изговори – нагласио је Црногорац и додао да протин пут од Михољача преко Сарајева и Билеће до Београда није био лак.

– Прошао је рат, задруге, комунизам и социјализам, па још један рат, али је увијек остао  привржен свом свештеничком позиву. Као врхунац свог рада за наш завичај, Раде Зеленовић је наставио пут немањићког задужбинарства у нашој светосавској, вољеној Херцеговини. Остварио је свој животни сан, подигао је прелијепу цркву- данас манастир, као знак сјећања на своју трагично настрадалу ујчевину, браћу своје мајке Ђурђе Бољановић и њихову дјецу, које су мучки поубијали и побацали у јаму њихове комшије, муслимани из злогласне Фазлагића куле. Данас се њихови ликови налазе на зидовима храма који је посвећен нашем херцеговачком светитељу – мученику Петру Зимоњићу. Ту је и конак, етнографски музеј и библиотека са неколико хиљада књига које је поклонио баш свештеник Раде. Гатачко село Данићи, у које се данас заувијек упутио наш прото Раде Зеленовић, постало је захваљујући њему, духовни и културни центар гатачког краја. Један пјесник из тога села рекао је истину – „Раде је Данићима донио – дан!“ – рекао је Црногорац додајући да је и лично имао посебно поштовање према проту Раду који је крстио његово обоје дјеце. Он је на крају свог говора посебно истакао протину животну сапутницу Смиљу, која потиче из часне и честите породице Николић.

– Драги Раде, у нашим срцима заслужио си непролазну љубав, успомену и велико поштовање. Нека ти је, оче Раде сретан пут у наше Гацко и вјечност, и вјечна слава и хвала! – завршио је свој говор Светозар Црногорац.

У име пријатеља од херцеговачког духовника опростио се и херцеговачки филозоф и пјесник Божидар М. Глоговац. На почетку свог говора он је рекао да би морала да се огласе велика манастирска звона Тврдоша, а сви Гачани и Херцеговци би требали да скину капу с глава и опросте се од благородног свештеника Рада Илијиног Зеленовића.

– Човјечанство би тапкало у мјесту да нема оваквих људских и моралних громада какав је био наш Раде. Доброта је становала у његовом срцу и он је крчмио свуда куд год је пролазио и гдје год се заустављао. Као да је рођен за друге, а не за себе. Знао је да бодри, осоколи, утјеши, а кад би грдио изгледало је као да благосиља – рекао је Глоговац напомињући да је покојни прота својим основним врлинама доброти и поштењу додао скромност и једноставност или једном рјечју “био је душа од човјека”.

На крају се од свог парохијана проте Рада Зеленовића опростио старјешина котешког Храма Светог Петра и Павла Јован Лучић.

– Као што си прото препознавао нас, нека Господ препозна тебе као једног од својих – рекао је отац Јован Лучић пожељевши оцу Раду срећан пут у његову родну и камениту Херцеговину коју је толико волио.

Сахрана протојереја-ставрофора Рада Зеленовића биће обављена у недјељу 18. марта 2018. године 13 часова у гатачком селу Данићи.

Текст и фото: Трифко Ћоровић