• Обнова Саборне цркве или Цркве свете Тројице у Мостару симболизује много више него што се на први поглед чини. Обнова је то једног од симбола града на Неретви, али и живота мостарских православаца на њиховим вјековним огњиштима.

„Звоник би требао ићи у висину још који метар, завршени су сви лукови и ременате на крову цркве, још је мало остало за завршетак централне куполе и што се тиче зидања црква је готова“, резимира нам радове мостарски парох радујући се наредним фазама пројекта обнове цркве, изради крова и покривању цркве бакром, фасадерским радовима, унутрашњем уређењу и осликавању цркве те обликовању партера.

Иако се црква обнавља званично од 2008. године, градња је почела тек 2010., присјећа се Радивоје Круљ.

„Двије године смо потрошили на израду пројектне документације, али се испоставило да је то одлично јер грађевинци касније у седам година нису имали ни најмањи проблем. У ових седам година пола времена се радило, а пола чекали новци. Једино на почетку се радило заиста пуним интензитетом, тако је било довољно средстава“,каже парох и наглашава да су увијек радили онолико колико су новца имали на располагању, да никад ником не би остали дужни.

Циљ је завршити обнову до 2019. године, на велику годишњицу утемељења Хумске епархије, данас Захумско-херцеговачка и проморска. Њу је 1219. на Пељешцу успоставио сам свети Сава, поставивши првог епископа.

„За нас не би било љепше прославе тако значајног јубилеја, осамсто година наше епархије, од отворења обновљене, прекрасне Саборне цркве. Даћемо све од себе, неће бити до нас, може само бити до новца. Засад имамо новац за завршетак грубих грађевинских радова, понајвише због подршке Владе и предсједника Републике Српске. Што се тиче конкретних цифара, до сада смо утрошили осам милиона марака, а претпоставке су да нам до краја пројекта треба још толико, за ентеријере и партер“, казао је он.

Инжињер Здравко Гутић ради на пројекту партера, разговара се и с најбољим умјетницима за осликавање цркве, звона се већ праве у Угљевику.

Мостарска Саборна црква је до изградње Храма светог Саве у Београду, до конца осамдесетих, била највећи такав објект на Балкану. Данас има већа у Ваљеву, Фочи…

„Мостарци су тада били прави Мостарци. Тај градитељ, чувени Андреја Дамјанов раније изградио до тада највећу и најљепшу цркву у Сарајеву. Имамо и записано како они њега зову и кажу ‘дат ћемо ти дупло више него они, али наша црква у Мостару мора бити већа и у ширину и у дужину и у висину бар за метар од сарајевске, а тиме и љепша“, прича Круљ о својеврсном ривалитету мостарских и сарајевских православаца из деветнаестог вијека.

Сачувано је писмо Мостарске црквене општине у којем стоји тај захтјев који је велики градитељ и испоштовао и зарадио богат хонорар. Саборна црква у Мостару саграђена је 1873. године и била је један од најпрепознатљивијих симбола Мостар

ИЗВОР: KLIX.BA