Аутопортретима и пејзажима млада сликарка Сандра Дивљан 2. децембра отворила је изложбу “Херцеговина кроз слике“ у Архиву града Новог Сада, а сви љубитељи ове умјетности до 12. децембра моћи ће да уживају у дјелима дјевојке из Гацка.
Још као дјевојчица знала је да ће за њу кист бити много више од играчке, већ је имала своје самосталне изложбе, а циљ јој ја да једног дана направи и велику у мјесту одакле је и све почело, у Гацку.
У највећем граду Војводине завршила је основне студије, сада је већ уписала мастер, смјер сликарство на Академији уметности у Новом Саду , а за “Директ“ прича да се за ову изложбу спремала годину дана. Још као беба суочила се са великим изазовима и препрекама, када је изгубила слух, но то је само био мотив више да из дана у дан напредује и помјера границе.
“Ову изложбу спремала сам од почетка годину, упоредо са обавезама на факултету. Људи су одушевљени сликама, јер већина посјетилаца вуче поријекло из Херцеговине, мада је било људи и из Новог Сада, Гајдобре, из Сечња, из Клека код Зрењанина и Београда“, рекла је Дивљан.
Ово су посебни дани за даровиту сликарку, а већ је имала и изненађења на самој изложби. Наглашава да изложбу посјећују и они који је знају од раније и прате њен рад, али и људи који су чули шта су то њени афинитети.
“Неизмјерно ме обрадовало што је на отварање моје изложбе дошао и друг из дјетињства, иначе особа оштећеног слуха који живи у Београду. Као мали ишли смо на вјежбе за развој говора у Београд, а сада је дошао заједно са родитељима. То је за мене био посебан тренутак, нешто што се ријечима не може описати али и показатељ да сам на добром путу у оном што радим“, додала је она.
Према њеним ријечима, Херцеговина је вјечита инспирација, јер се на том дијелу БиХ налази прелијепа природа коју обожава да са четкицом у руци пренесе не слику. Управо из тог разлога, како каже, посљедња изложба посвећена је Херцеговини.
“Скоро све слике биле су мотиви Херцеговине, њених пејзажа. Посљедњих година људи се све више занимају за моја дјела, стално ме контактирају и распитују се за слике. Неријетко хоће и да сазнају шта је идуће што сликам“, кроз осмијех говори Дивљанова додавши да је изложба реализована у склопу рада Комисије за рад са младима Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији.
Породица највећа подршка
Како каже Сандра Дивљан, од почетка њена највећа подршка била је и остала породица, а своје досадашње успјехе дијели са њима. Додаје да није увијек било лако, али да су увијек били заједно, једни уз друге.
“Управо због тих људи који ме подржавају, помажу, вјерују у мене, настојим да будем још успјешнија и боља. То ми даје снагу да идем даље, савладавам препреке јер ако нешто не разумијем због мог оштећеног слуха, никад ми не мањка подршке“, додала је Дивљан.
Спорт у слободно вријеме
Иако није чест случај да једна сликарка воли да игра фудбал и остале спортове, Сандра Дивљан доказ је да постоје изузеци. Додуше, наглашава да све мање има времена за спортске активности.
“Обожавам спорт, али морам признати да, нажалост, имам све мање времена за спортске активности због осталих обавеза. Ипак, око празника, одмора у Гацку и љети, одиграм неку утакмицу, па лопта замијени четкицу“, нагласила је Дивљан.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
