Сандра Сворцан: Заљубљена сам у нови живот!
-
Млада Суботичанка Сандра Сворцан ове године прославила је два рођендана – 17. август када је рођена и 28. јун када је добила ново срце. Нешто више од годину дана после успешне трансплатације срца, храбра и одважна девојка захваљује се свим суграђанима и људима из целе Србије који су били уз њу у најтежим тренуцима, који су помогли да се скупи новац за операцију и давали јој снагу и подршку да истраје у борби за нови живот.
Борба коју је Сандра прошла није била нимало лака, ни равноправна. Са једне стране били су Сандра и њена породица, а са друге кардиомиопатија, тешка, урођена болест срца, за који је једини лек била трансплатација, која је коштала чак 120.000 евра.
И овога пута, Давид је победио Голијата. Захваљујући ангажовању њене породице и помоћи људи из целе Србије и из околних држава, за нешто више од два месеца скупљен је новац и Сандра је у марту прошле године била на листи чекања за трансплатацију срца у познатој АКХ клиници у Бечу.
– Поред мојих родитеља и сестре који су стално били уз мене, подршку су ми на разне начине пружали људи из свих крајева наше земље. Организовали су хуманитарне концерте, турнире у разним спортовима, сами уплаћивали новац за операцију, колико год је ко имао, слали поруке да издржим, да не посустајем и останем јака до краја. У тим тренуцима, то ми је јако значило и хвала свима на томе – у даху прича млада Суботичанка, Сандра Сворцан.
Када је у крајем марта стављена на листу чекања, Сандра је отишла у Беч и сваки дан чекала да јој јаве за операцију. Са њом су непрестано били родитељи Рада и Брале.
– Промена боравка ми је пријала, али ми је здравље било све горе, све сам теже дисала, срце је радило са 17 одсто снаге, вода се задржавала у организму. Уз то сам често и психички падала – сећа се Сандра.
Онда је једне вечери стигао позив из клинике да се спреми за болницу јер је стигло срце које одговара њеном организму.
– Ни не сећам се шта ми је све прошло кроз главу, све се одвијало филмском брзином, тако да се нисам ни о чему стигла да размишљам. За посла сата дошла су амбулантна кола по мене, сместили су ме на клинику и у зору, 28. јуна, оперисали. Боже, жива сам! То је било прво што сам помислила када сам се пробудила из анестезије. Тај осећај се једноставно не да речима описати – додаје храбра девојка.
Првих десет дана опоравак је текао у најбољем реду, срце се примило и почело да куца, али су се онда ствари почеле компликовати. Због ранијих срчаних проблема и воде у организму плућа су се смањила и напунила монодиоксидом, није могла да дише, потом је престала функција бубрега, уследиле су бројне инфекције…
– Прикључена на бројне апарате, у болници сам провела тачно 135 дана. У болничкој постељи провела сам и свој 24. рођендан, који никада нећу заборавити. Било је заиста страшно, психички можда најтеже, далеко од свих, а посете су биле ретке – наставља Сандра.
Све време уз Сандру је била њена породица, која јој је уливала снагу и сигурност.
– Од када смо почели да скупљамо новац до момента када је изашла из болнице, ниједног тренутка нисмо ни помислили да нешто неће бити добро. Видели смо какав је борац, колико снаге у њој има и веровали смо да ће победити, да ће све ружно бити иза нас – каже Сандрина сестра Неда.
После опоравка од нешто више од четири месеца, Сандра се у свој дом вратила здрава и пуна живота. Са мотом „Оно што те не убије, чини те јачим“, Сандра живи пуним плућима, зрачи позитивном енергијом, жели да се запосли, да путује, да се заљуби… Ожиљак не скрива, са поносом га носи као доказ њене велике борбе и победе.
– Некако другачије гледам на живот, уживам у сваком новом дану, у сваком тренутку са породицом и пријатељима. Редовно идем на контроле, које су сада све ређе, имам терапију лековима, али то је све уобичајено. Морам да тренирам, да се бавим физичким активностима, како би срце што више пумпало. Сада могу да живим као сви моји вршњаци – весело ће Сандра, додајући колики значај има потписивање донорских картица.
– Нечија хуманост мени је спасила живот. Никада нисам сазнала чије је срце које сада куца у мени, а волела бих да знам какве навике има, да ли је сличан мени. У сваком случају, код нас се о трансплатацији врло мало зна и свест о томе мора да се промени, каже Сандра.