„Када су мене одредили за делегата у Америку и рекли да изаберем једног друга, ја сам се без размишљања обратио Владимиру Гаћиновићу“.
Овако је Перо Слијепчевић средином 1916. године, у сред Великог рата, одлучио на позив Срба Босне и Херцеговине да оде у посету херцеговачким исељеницима преко океана и завапи за помоћ. Помоћ за српску војску, ослобођење земље и стварање веће и срећније државе. Иако слабог здравља, неопорављен од дуге болести, Владимир прихвата позив и још једном даје допринос за своју отаџбину.
Важио је за револуционара, био је добровољац у Балканским ратовима, идеологa Младе Босне…
По доласку у САД, Слијепчевића и Гаћиновића примили су Никола Тесла, Михајло Пупин, Пајо Радосављевић и други српски прваци. Пупин им је дао, својом руком писан, проглас у прилог њихове акције:
Браћо Босанци и Херцеговци
Стигоше нам два млада госта, два млада Херцеговца, Петар Слијепчевић и Владимир Гаћиновић. Донели су братске поздраве и поруке од најбољих и најоданијих. Из писма које ми предадоше и мудрог разговора којим ми описаше своју задаћу уверен сам да су момци добро изабрани. Горка мисао их је нагнала и довела у вашу средину у близину ваших братских срца.
Примите их као своју браћу и учините који год шта може, јер глад и помор даве наш мили народ у Босни поносној и кршној Херцеговини. Жене, деца, изнемогли старци у вашем рођеном завичају виде у вама данас једину наду. Србије је прегажена, Црна Гора одавно гладује, а Русија нема данас пута да прискочи у помоћ Босни и Херцеговини, јер је душманин пут пресекао. Ви сте браћо једина утеха“.
Перо Слијепчевић је за кратко време прешао 22.180 километара обилазећи наше исељенике. Прикупљена су знатна средства, а за шет месеци боравка у Америци, објавио је низ чланака, репортажа и књига на тему српске емиграције.
Два херцеговачка лава, дадоше за живота огроман допринос за српство, свако на свој начин, често на своју штету, увек и само за корист свог српског народа. Као два најсјајнија медаљона сваки Србин их мора носити у срцу. Негујући успомену на њихова бесмртна дела, отварамо видике новим нараштајима.
Слободар и паметар, дивови слободне мисли, примјери чојства и јунаштва, најоштрији планински врхови, соколови небеских висина, најмелемније горштачке душе, неисцрпни извори доброте и лепоте, знамења Херцеговине, Гачанин и Билећанин, Перо и Владимир.
Слободан Бобан Драшковић
Литература:
Сећања – Милена Шотра Гаћиновић
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Примите их као своју браћу и учините који год шта може, јер глад и помор даве наш мили народ у Босни поносној и кршној Херцеговини. Жене, деца, изнемогли старци у вашем рођеном завичају виде у вама данас једину наду. Србије је прегажена, Црна Гора одавно гладује, а Русија нема данас пута да прискочи у помоћ Босни и Херцеговини, јер је душманин пут пресекао. Ви сте браћо једина утеха“.
