• У препуној сали Коларчеве задужбине у Београду, синоћ је одржано вече гусала „Кад гудало гуди, Косово се буди.“ Организатор овог догађаја било је Удружење грађана „Гусле“ које окупља групу гуслара млађе и средње генерације.

У програму су учествовала дванаесторица гуслара: Миломир Требјешанин, Жељко Вукчевић, Мирослав Тановић, Радомир Лакетић, Душан Пејић, Никола Јекнић, Никола Кривокапић, Срђан Авдаловић, Никола Тошић, Александар Таушан, Максим Војводић и Милош Шегрт.

Својим изузетним гласом овације публике добила је талентована млада умјетница Бранка Зечевић.

Програм је надахнуто водио Раде Црногорац.

На почетку вечери, концерт и сабрање је благословио викарни епископ јегарски господин Нектарије.

Предсједник УГ „Гусле“ Срђан Авдаловић је генералном спонзору вечери Момиру Перовићу уручио један пригодан дар – гусле.

Тематско вече, посвећено Косову, почело је стиховима из „Горског вијенца“, као незаобилазно подсјећање на неисцрпну ризницу врлине коју је оставио „трагични јунак косовске мисли“, Петар Други Петровић Његош.

Гуслари су изводили и пјесме из косовског циклуса, као и пјесме из новијег времена, попут „Кошара“ и пјесме о косовском витезу нашег времена – официру Предрагу Леовцу.

Вече је затворио нестрпљиво очекивани народни гуслар Милош Шегрт, народном пјесмом „Зидање Љубостиње“.

Током програма, било је подсјећања на ријечи владике Николаја „Они који се мрште на Косово; који га подништавају, осуђују, мрзе, или сматрају несрећом и пропашћу, они гледају очима а не духом. Такви или нису прави Срби, или су још под клетвом честитога кнеза“.

Чуло се ријечи о значају гусала и епске традиције за опстанак српског народа у најтежим историјским околностима. Није изостављена ни улога жене у српској историји и епској свијести нашег народа.

По ријечима водитеља програма, „након великих ратних страдања – рецимо након балканских или након Првог свјетског рата, тегобне слике удовица са сирочићима, сестара безбратница, подсјећале су судбином, животом и тугом, на кнегињу Милицу, на мајку Југовића, на Косовку ђевојку. Таква је слика жене у српској поезији и историји: „вјерна љуба“, „госпођа разумна“, „адамско кољено“.

У првим редовима били су присутни народни гуслари, гусларски прегаоци, као и предсједници Савеза гуслара Србије и Републике Српске.

Са нарочитом пажњом, гусле су слушали владика, бројни свештеници Српске православне цркве, припадници херојске 549. моторизоване бригаде, генерали и официри Војске Србије, представници локалних и државних органа.

Упечатљиво је било значајно присуство млађих нараштаја, младића и дјевојака који су традицију заиста доживљавали као „љепоту коју чувамо“, а не као „ланце за окивање.“

Пред тако великом, отменом и достојанственом манифестацијом љубави према српској традицији, неизоставни су били бројни аплаузи, а након концерта, стотине присутних су прилазиле учесницима програма да им упуте честитке и пожеле срећан будући рад.

У Коларчевој задужбини, ови млади гуслари су показали да живот традиције није ни китњаст ни једноличан, него динамичан, богат и у царству лијепих народних пјесама – одржив и величанствен.

Млади гуслари доказују да су гусле у сигурним рукама, јер на талентованим, упорним младим људима, спремним да воле и чувају српску традицију, наш свијет несумњиво остаје.

текст: Раде Црногорац
Фотографије: Трифко Ћоровић