Прошле године на Велику Госпојину навршило се 150 година од сабора у невесињском Биограду на коме је донесена одлука о дизању устанка у Херцеговини.
О значају Невесињске пушке своју ријеч рећи ће историчари, док писци и пјесници имају слободу да на свој начин обраде ову тему.
Портал Слободна Херцеговина има велику част да поводом овог значајног јубилеја објави серијал текстова из пера нашег гласовитог писца Бора Граховца.
Ријеч је о одломцима из ауторовог романа „Лукавачки кланац“ који су преточени у шеснаест кратких прича. Граховцу је за роман „Лукавачки кланац“ 2014. године додијељена „Златна сова“, једна од најзначајнијих књижевних награда која се додјељује у Републици Српској.
У најстрожој тајности, на Никољдан, у страху од турске одмазде, невесињски главари, по дубоком снијегу и љутој вијавици, ускочише у Црну Гору. Придружише им се и други херцеговачки прваци па их се, у једна доба, на Грахову, по биљешкама и рачуницама оданог и вјерног књажевог перјаника Ђура Радана, искупи стотину шездесет пет.
Наступи оштра и хладна зима у горњој Херцеговини. Кордони заптија несметано су пролазили преко Кланца, пртили снијег и код испрепаданог и тајанственог народа, који је вукао лисник и кресао брс, распитивали се за одбјегле кнезове и утврђивали његово расположење за устанак. Бимбаше и кавази навраћали су у Чесму код Николе Дукичића, одсједали по неколико дана, ту се гостили и покушавали да од њега нешто више дознају. Он, један од ријетких народних првака који је остао са народом, довијао се на разне начине и одвраћао Турке од зулума.
– Народ је вјеран нашем цару и турској царевини. То што су његове главешине утекле у Црну Гору, народ није крив. Не влада народ главешинама, већ главешине владају народом, а њих сада са народом нема. Зато будите сигурни да ће народ бити миран, говорио је Никола једном сувоњавом и опаком бимбаши који је био родом од Зенице, а службовао у Мостару.
– Знам ја да народ није крив и зато ти наређујем да сјутра пођеш по народу и да му кажеш: Коме се у Босни не свиђа нека сели из ње. Босна је земља Босанаца и у њој за другога нема мјеста! Оштро издиктира наредбу царски бимбаша.
– Има ли мјеста за Херцеговце у Херцеговини? Упита га један каваз Мостарац који је стално био у његовој пратњи.
– И Херцеговци су Босанци. Све је ово Босна и друге не мере бит, оштро му одбруси бимбаша.
Угледавши бимбашине закрвављене очи и опасно, натмурено чело, каваз се мало накашља, прогута пљувачку и ућута. И Никола, вјешт оваквим разговорима, једно вријеме оћута па онда полако, као стари мачак, изокола поче разговарати бимбашу и полако отуцати и разбијати његов тврди став.
– Народ је живо створење које је овдје поникло и ухватило своје корјене. Није лако ишчупати цио један народ и преселити га у неки други крај. У сваки овај камен, у свако брдо, у сваку стопу земље урасло је његово име и оно ће остати и ако народа нестане. Опет ће се ова земља по њему звати.
– Што онда бјежите у Црну Гору?! Оштро и скоро хистерично прекиде га бимбаша.
– Не бјежи народ, већ бјеже његови главари који не могу да трпе зулум турских главара.
– Који зулум? Постави му поново питање бимбаша кога не интересује Николино мишљење, већ само хоће да провјери да ли се оно слаже са његовим мишљењем.
– Па, ево један од великих зулума, поче Никола полако и опрезно, је и твоја тврдња да у Босни и Херцеговини живе само Босанци. Ђе су ту Срби? Ђе су ту Хрвати? Ђе су Јевреји? Ђе су остали народи који се другачије зову и осјећају.
– У Босни ће живјети само Босанци и другога народа и другога имена неће бити. Коме се не свиђа да буде Босанац нека сели из Босне! Плаховито подвикну бимбаша из чијих очију сину опасан бијес.
Никола је чуо од Љубовића и других бегова, са којима се виђао ових дана, да Порта протура гласине и шири пропаганду којом плаши обичан муслимански народ, да „баук славјанизма устаје на турцизам“. Прост свијет, који и не зна шта значи баук, нити у правом смислу зна шта значи славјанизам ни турцизам, плаши се промјена и чврсто живи у убјеђењу да му је и овако добро „само не дај Боже горе“. Коџобаша покуша да код бимбаше разбије тврдо и неразумно схватање, сачека док се смири па му полако рече:
– Можда људи иду у Црну Гору да траже правду. Народ може да живи и буде миран и без хљеба, али без правде не може. Правда је висак који држи народ у мирном и стабилном положају. Чим се она поремети и оде у једну страну и народ се узбуни. Ако хоћете мир у народу онда му дајте правду.
– Коју правду?! Поново подвикну бимбаша. Ви хоћете да збаците аге и бегове и да узмете њихове ћифлуке, да ви постанете господари. Да раја буде господар. Је ли то правда?!
– Ми хоћемо да будемо сви једнаки пред законом, као што смо једнаки и пред Господом Богом. Је ли праведно да аге и бегови у свом посједу држе сва имања и све богатство ове земље? Је ли праведно да раја нема ништа, већ само ради и тегари за господаре? Није! Никола одговори сам на постављена питања. Искористи паузу послије које је очекивао навалу бимбашиног бијеса, па настави: Држава својим законима уређује правду и држи је као висак у усправном стању. Народ, окупљен око правде, сам својим радом и знањем стиче богатство и постаје праведни господар свога имања.
– Наша је држава праведна, а Босна вјечна. У недостатку других аргумената, бимбаша оштро одсијече, што и приличи једном војнику који ништа друго и не зна да ради осим да сијече.
– Што се тиче Босне и Херцеговине, видјевши да му бимбаша узмиче, настави Никола мудровање, оне ће бити вјечне само ако у њима буде правде. У њима има свакаквога богатства и божијег дара у изобиљу, за све људе и народе који у њима живе. За све те људе и народе потребна је правда која ће праведно признавати њихово постојање и њихово право да живе на овој земљи у имену, вјери и нацији у којима су се родили.
Те гладне и дуге, сњегопадне зиме, у којој је народ са стрепњом и неизвјесношћу чекао да гране прољеће и да се главари врате са Грахова, било је много оваквих и сличних разговора. У рано прољеће, пртином, у још великом и заосталом снијегу који није имао намјеру да се топи, Никола је последњи пут сјавио овце из Ободине.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
