ЧУВАР ЗЕЈТИНЛИКА ДОБИЈА СРПСКИ ПАСОШ

  • Чича Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну, добиће српски пасош, признање за вишедеценијско бдење над хумкама наших војника изгинулих на Солунском фронту.

Влада Србије њему ће ових дана додијелити држављанство Србије за вишедеценијску посвећеност у чувању 8.000 гробова српских ратника и, с посебном љубављу, његовању успомена на њих.

„Поштовање и дивљење према јунацима наследио сам од деде Сава, па оца Ђура који су пре мене чували заставу српске славе на овом непрегледном пољу туге и поноса. Они су ме заветовали да ту заставу чврсто држим, јер док заставу држиш, држи и она тебе. То је тако у нашем народу. Ми, Михаиловићи, јесмо родом са Грбља код Боке Которске, али смо се увек звали и сматрали Србима. Ништа друго, само Срби“, причао је раније деда Ђорђе.

Он сам дуже од шест деценија чува и брине о хумкама српских војника који су током пробоја Солунског фронта положили живот. На овом српском војничком гробљу он и данас стражари и сваког јутра подиже српску заставу над уснулим војничким пуковима.

„Служим их као да су живи. Част је служити на оваквом месту где су испод сваке стопе њихове кости. И судбине које преносе њихови потомци, кад из Србије дођу. А нема одакле не долазе. Донесу какав белег из родне куц́е, завичајну ракију, кутију дувана. Остану овде читав дан, слушају стихове које им казујем. Заплачу, а ја им поручим: није суза, децо, за овакве јунаке. Ваше је да их памтите и поносите се њима“, причао је Ђорђе.

И када су му године озбиљно начеле здравље, Ђорђе се тада помирио да је време да напусти стару, камену куц́у на гробљу, гдје се родио. Прије коју годину преселио се у стан стотинак метара уз улицу, изнад.

Његова супруга Светлана, Гркиња којој је дао ово српско име, говорила нам је када смо га посјетили, а тада је дисао уз помоћ боце с кисеоником, да чим устане отвара врата на тераси, гледа у гробље и већ око пет ујутру спушта се на Зејтинлик. Повијен, помоћу штапа и свако јутро исто – отвара капију, подиже заставу, отвара маузолеј и чека потомке ратника да им још понешто исприча о славној прошлости.

Када је прије две године обиљежавана стогодишњица пробоја Солунског фронта на Зејтинлику, Ђорђе Михаиловић је у својој деведесетој све вријеме, стојећи на сунцу, пропратио церемонију обиљежавања јубилеја. Узалуд су му нудили и чак доносили столицу „да мало одмори“, одбио је – војнички.

„Ово је дан и ово је мјесто кад сви треба да стојимо“, казао је.

Фронтал.рс

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар