• Сваки њен телефонски извјештај према Мостару, а било их је у току дана више јер су посматрања била честа и у одређеним временским интервалима, почињао је лозинком „Метеоре 453.“ Био је то наставак традиције дуге више од пола вијека, јер Билећа је 1892. године међу првим градовима на овом дијелу Балкана добила метеоролошку станицу.

Раде Албијанић, први Билећанин који је послије Другог рата започео и наставио да се бави метеорологијом.

На путу према Медановој вуновлачари с десне стране улице налазило се имање Васе, удове Гала Дангубића. Била је то у оно вријеме радна и богата фамилија. Непосредно уз њихову кућу налазила се приземна кућа у којој је била смјештена метеоролошка станица, а преко пута ње, на пространој ливади лабораторија са инструментима који су мјерили смјер, брзину и јачину вјетра, затим количину падавина као и друге метеоролошке промјене. Сваки њен телефонски извјештај према Мостару, а било их је у току дана више јер су посматрања била честа и у одређеним временским интервалима, почињао је лозинком „Метеоре 453.“ Био је то наставак традиције дуге више од пола вијека, јер Билећа је 1892. године међу првим градовима на овом дијелу Балкана добила метеоролошку станицу.
Први метеоролог послије рата био је Расим Мусић, родом из Приједора, који је по службеној дужности дошао у Билећу, а овдје је нарочито био познат и популаран као голман фудбалског клуба „Херцеговац“. У раду метеоролошке службе касније му се придружио метеоролог Вељко Раичевић, који је дошао из Зенице. Стицајем околности и Вељко је био фудбалер у зеничком Челику, па је добро дошао као појачање билећком фудбалском клубу.

Иако је своју дјелатност започела давне 1892, метеоролошка станица у Билећи педесетих година прошлог вијека била је смјештена у овој кући која још и данас постоји, али са другим намјенама

И поједини Билећани који су се тада школовали или радили изван свога града знали су приликом доласка на одмор појачати редове свог фудбалског клуба, што је давало посебну драж домаћим навијачима, а међу њима су се истицали: Саво Дангубић, Мишо и Владо Дангубић, Момо Ивковић, и многи други. Метеоролошку станицу касније преузима и води Бесим Татаревић из Сарајева. За разлику од претходних он није био фудбалер.
Ни Татаревић се није дуго задржао, а уз њега је почео да ради Раде Албијанић, први Билећанин који је започео и наставио да се бави метеорологијом. Иако од њих нисмо никада могли добити временску прогнозу, јер нису ни имали довољно података да је саставе. Били су веома дружељубиви, тако да се наша радозналост често задовољавала свакодневним састајањем.